Koliko zadovoljstava vredi 6.000 života?! Da li će Srbija uspeti da protera stare polovnjake?

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Prošla 2019. bila je godina u kojoj je i u Srbiji problem zagađenja, saobraćajne gužve i krivaca za isto počelo da se govori i na nivou zakona.

Za građane Srbije, posebno prestonice, kao dva najveća problema navođeni su saobraćajne gužve i zagađenje. I za sve je prst uperen u jednog - stari polovan automobil.

Teme za vas

Beograđani olako ulaze u automobil, a samo u glavnom gradu godišnje se registruje 50.000 automobila. Ova 2020, trebalo bi da bude godina u kojoj počinje da se realizuje odluka Srbije i zabrani uvoza evro 3 vozila. To je jedna od mera koja je neophodna za smanjenje zagađenja vazduha, kao i borbe sa opasnim otpadom, što stari automobili nakon upotrebe postaju.

Iako se tek doguralo sa inicijativom za zabranu uvoza "euro3" automobila, potrebno postići određeni konsenzus u društvu. Zbog toga, čini se, tek će od polovine ove godine uspeti da se reše sve administrativne stvari da bi realno, zakon mogao da stupi na snagu od 2021. godine.

Za Telegraf Biznis predstavnici auto-industrije govore baš na tu temu - da je jedan od glavnih uzročnika zagađenja vazduha, bar u Srbiji, stari vozni park, s motorima koji su u Evropi odavno proterani sa ulica. Ali oni nude i svoje viđenje rešenja.

Miloš Petrović, predsednik Srpske Asocijacije uvoznika vozila i delova, ističe da su vozila jedan od emitera emisije štetnih izduvnih gasova i ona kao takva, u ukupnoj emisiji izduvnih gasova, učestvuju sa 22-25 odsto.

Vozni park u Srbiji, a prema poslednjim podacima, čini 1.965.060 putničkih vozila, ukazuje on. Njihova prosečna starost je između 16 i 17 godina.

- Drugi deo Vaše konstatacije bi potkrepili činjenicom da smo, kao Asocijacija uvoznika, nadležne državne institucije upozoravali na pogubnost nekontrolisanog uvoza polovnih vozila, ukazujući posebnu pažnju na vozila starijih od 10 godina, upravo ona koja su kako Vi kažete "proterana sa njihovih ulica”. Situacija sa trendom rasta uvoza tih, polovnih, vozila je iz godine u godinu sve dramatičnija.

Samo poslednje četiri godine naše tržište je uvećano za 531.728 polovnih vozila.

Po godinama to izgleda ovako:

2016. godina: 117.413 vozila

2017. godina: 131.355

2018. godina: 141.042

2019. godina: (XI meseci) 141.918.

Petrović ističe da su rešenja za ovaj problem u mnogim državama vec zaživela.

- Na nama je samo da počnemo da ta iskustva drugih primenjujemo. Mnoge Evropske države, a pogotovu one sa razvijenom svešcu o očuvanju i zaštiti životne sredine su svoja Zakonodavstva postavila u tom pravcu. Kontrola emisije štetnih izduvnih gasova je u mnogim državama davno uvedena kao princip “zagađivac placa”. Proizvođačima vozila su za narednu godinu postavljeni jako strogi kriterijumi. Naime, prelaskom na generaciju motora standarda Euro 6 d, zadata emisija izduvnih gasova je ograničena, kod većine, na 95-100 grama po kilometru. U protivnom, za svaki gram preko te dozvoljene količine plaćali bi vrlo visoke takse za svako proizvedeno vozilo - kaže on.

Da li su subvencije države rešenje, ili bar jedno od?

Foto: Pixabay

Vozila koja su predmet ovog razgovora se u zamljama porekla, bez većih ulaganja u nijhovu “ekološku” popravku, ne mogu da voze i ona završavaju u zemljama gde ne postoje zabrane uvoza takvih vozila - ekološki prljavih. Srbija je jedna od tih zemalja.

Naši neposredni susedi, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija pa čak i Albanija, su već zabranili uvoz vozila starijih od 10 godina (Albanija), zabranili uvoz vozila sa generacijom motora Euro 3 i Euro 4 ( BiH), zabranili uvoz vozila sa generacijom motora Euro 3, a u narednom periodu i Euro 4 (CG), zabranili uvoz vozila sa generacijom motora Euro 3, a za sva druga vozila uveli su dodatnu taksu po emisiji izduvnih gasova (MAK).

- Za već postojeći fond vozila u Srbiji, a pogotovu u većim gradovima, bilo bi poželjno rešenje o ograničenom kretanju u raznim delovima gradova.Vozila koja već postoje, voze se našim ulicama i drumovima, po Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, moraće od 1.jula 2021. da, uz tehničku ispravnost, budu i ekološki čistija. To znači da će svako od njih morati da ima ispravne katalizatore, fitere i druge sisteme za prečišćavanje izduvnih gasova - podseća Petrović.

I njegov kolega Aleksandar Anić, iz Deltra motorsa ukazuje na dobre primere iz praksi is zemalja u okruženju. Ali posebno na e-vozila.

- Državne subvencije u okolnim zemljama su više nego stimulišuće za kupovinu Ii eksploataciju električnih i hibridnih vozila. Subvencija je svakako i u našoj zemlji neophodna ukoliko želimo da oživimo prodaju ovih vozila a samim tim održimo i čistije okruženje i zdraviji život. Sve druge, nazvao bih ih “kaznene” mere kao što su zabrana ulaska u grad, posebne takse na starija vozila i slično biće destimulišuće. Ovakve mere se mogu uvoditi postepeno sa povećanjem standarda stanovništva. Do tada, moje je mišljenje, da je potrebno da kupci električnih i hibridnih vozila vide dobru računicu i svoj lični benefit kada se odluče za ovakvu opciju - kaže Anić.

A da li subvencije države zaista mogu da pomognu, i na šta bi se one odnosile, tj. šta mislite kakve bi trebalo da budu?

- Subvencije o kojima govorite bi morale da idu u pravcu stimulacije pri kupovini električnih i hibridnih vozila. I, opet da se pozovemo na praksu drugih zemalja. Sve one su dosta ranije počele sa stimulacijam pri kupovini električnih i hibridnih vozila.

Mi smo svoj predlog o subvencijama pri kupovini električnih i hibridnih vozila izneli u Privrednoj Komori Srbije. Mislimo da bi iznos subvencije pri kupovini električnih i hibridnih vozila bio ekvivalentan iznosu PDV-a - kaže nam Petrović.

Komšije dobijaju čak 7.500 evra od države za hibridni automobil

Foto: Shutterstock

Anić ponavlja da je subencija države po ovom pitanju apsolutno neophodna.

- Imajući u vidu da smo veoma učestalo na vrhu liste najzagađenijih gradova i država na svetu, potrebna je hitna reakcija. Postoji još faktora koji utiču na zagađenje osim vozila i možda ste primetili da naš glavni grad neretko prednjači na listi najzagađenijih gradova sveta baš na početku grejne sezone kada se mnoga domaćinstva greju na tzv ”prljave” energente - dodaje.

Obojica se osvrću da države iz našeg neposrednog okruženja koje unazad nekoliko godina imaju sistem subvencija pri kupovini električnih i hibridnih vozila. Slovenija za tu svrhu odobrava subvenciju za kupovinu električnog vozila 7.500 evra, a za hibridna vozila 4.500 evra, Hrvatska je jos izdašnija, električna vozila subvenciraju sa 10.700 evra a hibridna sa 5.300 evra, Makedonija ima subvencije u vidu oslobodjanja od dažbina pri uvozu električnih i hibridnih vozila.To oslobanjanje se kreće od 3-15 % od vrednosti uvezenog vozila.

S druge strane, tržište na najavu da bi država mogla da zabrani uvoz automobila sa oznakom motora evro tri neće ostati imuno:

- Reakcija na svaku akciju države će uvek biti. Ono što je važno ponoviti, takođe izrečeno u PKS, da je naš predlog zabrana uvoza polovnih vozila generacije motora Euro 3 i Euro 4 - kaže Petrović.

- Smatram da je ova mera vrlo razumna i smislena. Sa jedne strane, prekinućemo priliv vozila -“teških zagađivača” u našu zemlju a sa druge strane ovom merom nije pogođen ni jedan građanin koji možda već poseduje takvo vozilo. Jednostavno, neko ko je zainteresovan da doveze još jedno vozilo koje zagađuje prirodu, moraće da nađe drugu opciju: ili da izabere “čistije” vozilo ili da odabere vozilo sa euro 3 standardom ili manje ali od već postojećeg broja vozila u našoj zemlji. Konačno… u nekom trenutku će ta vozila prestati da učestvuju u saobraćaju. Naravno, potrebno je takođe da se ova granica podiže i da se time prate svetski trendovi - isitče Anić.

Najgora kombinacija - bahati vozač u polovnom automobilu

Pixabay.com

Zapravo najvažnije pitanje - da li će se smanjenjem broja starijih polovnjaka poboljšati bezbednost na ulicama (poznato je da su oni uglavnom krivci za nezgode, odnosno, njihovo stanje)?

- Ako se složimo sa Vašom konstatacijom da su vozači starih polovnjaka uglavnom krivi za nezgodu tj. stanje ispravnosti tih vozila, doći ćemo do zaključka da je najgora kombinacija bahati vozač u polovnom autu.

Šalu na stranu. Ne samo smanjen broj starijih polovnjaka, već pojačana kontrola ispravnosti i kompletnosti tih vozila bi u mnogome mogla da poboljša bezbednost na putevima. Da li bi se takva vozila češće kontolisala kroz vanredne tehničke preglede je pitanje za Agenciju za bezbednost u saobraćaju - kaže Petroivć.

Prema njegovim rečima, zbog svega, stari polovnjaci biće i kod nas "proterani sa ulica"onda kada se počne sa striktnom primenom svega onoga na čemu insistiraju uvoznici. Tek posle toga, stanje moze da se popravi.

- Svakako svi treba da težimo ka tome, kao pojedinci (na prvom mestu zbog sospstvene sigurnosti i sigurnosti naših najbližih sa kojima zajedno koristimo naša vozila) i kao država (iz istog razloga sigurnosti a zatim i očuvanja životne sredine). Moje lično mišljenje je da če se ovo dešavati postepeno kako bude rastao standard u našoj zemlji - kaže Anić.

Da li se prilikom razgovora, i diskusija na ovu temu u kojima učestvujete kao Asocijacija, pominje i standard prosečnog vozača u Srbiji? Mislite li da ćemo se odreći navike da olako ulazimo u automobil?

- Na Vaše pitanje odgovorićemo kontra pitanjem. Da li je zadovoljstvo prosečnog vozača u Srbiji vredno makar jednog izgubljenog života usled povećanog zagađenja vazduha? Koliko zadovoljstava vredi 6.000 života?

Davno smo naučili da postoji navika, ali i odvika, poručuje Petrović.

(Vesna Bjelić/v.bjelić@telegraf.rs)