Afrika posle 60 godina od dekolonizacije: Pola ih radi za 2 evra na dan, mladi masovno bez posla

Foto: AP/Tanjug

I nakon 60 godina od dekolonizacije, (Podsaharska) Afrika nije pronašla odgovarajući model za rast i razvoj, iako je bila spremna za promene, želeći da se njeni predeli istraže, društvo podstakne i da se skine ljaga sa imena ovog dela kontinenta: u 19. veku u Americi i Evropi bila je poznata kao "crna Afrika".

Te 1960. godine prošlog veka, 17 zemalja podsaharske Afrike je oslobođeno kolonijalne evropske sile, međutim, narednih šest decenija bile su vrlo nepovoljne. Podsaharska Afrika i dalje se bori da izgradi ekonomski stabilan model koji bi podstakao trajni rast, smanjio stopu siromašnih i obezbedio budućnost mladim ljudima.

Teme za vas

Afrička populacija je od 1960. do sada porasla sa 227 miliona na jednu milijardu ljudi, a više od 60 odsto stanovništva je mlađe od 25 godina. Međutim, bez obzira na predrasude koje imamo o ovim narodima, sociolozi kažu da je afrička omladina na "ivici da eksplodira", jer se ne miri sa stanjem u kojem živi.

Najveća pretnja je nezaposlenost, jer su mladi ljudi bez posla najlakši plen za naoružane grupe, posebno za džihadiste, a osim toga - predviđa se da će doći u iskušenje da napuste svoj dom, često i po cenu svog života.

Foto: phys.org

Zanimljiva je prognoza da će se do 2050. godine afričko stanovništvo udvostručiti, pri čemu "vode" Nigerija, Etiopija i Demokratska republika Kongo. Sa druge strane, brojke koje svedoče o proporciji siromaštva su alarmantne: Svetska banka je potvrdila da je tokom devedesetih oko 54,7 odsto njih primalo manje od 2 evra dnevno, a 2015. situacija nije mnogo bolja - 41,4 odsto Afrikanaca živi mizerno.

Ipak, situacija varira od zemlje do zemlje, baš kao i u Aziji i Latinskoj Americi. Na primer, gradovi Lagos i Kinšasa u poslednje vreme su "živnuli" i ojačali, ali su istovremeno okruženi gradovima i naseljima gde su ljudi na ivici egzistencije. Danas, više od 40 odsto Afrikanaca živi u urbanim sredinama, u poređenju sa 14,6 odsto iz 1960. godine.

Pre šest decenija, Kairo i Johanezburg bili su jedini afrički gradovi sa više od milion stanovnika, a procenjuje se da će do 2030. oko 100 gradova dostići ovu cifru - čak dvostruko više nego u Južnoj Americi. Ipak, sociolozi ukazuju na činjenicu da se afričko društvo ništa više ne uvećava u gradovima, nego u ruralnim sredinama, kao i da u gradovima vlada velika nezaposlenost, a ljudi iz sela ne žele da prelaze u gradove.

Ranih osamdesetih došlo je do zastoja u ekonomskom i društvenom progresu Afrike, i bile su potrebne dve decenije da se ovaj deo sveta oporavi od dužničke krize i nestabilne političke strukture. Računat po glavi stanovnika i preveden u američke dolare, bruto domaći proizvod izgledao je ovako: 1,112 dolara 1960, 1,531 dolara 1974, 1,166 dolara 1994. i 1,657 dolara 2018. godine.

Sociolozi kažu da je Afrika praktično izgubila 20 godina, tokom ovih šest decenija, i da je to ključni razlog nazadovanja. Kratkoročni programi investiranja odrazali su se najviše na stagnaciju obrazovanja i zdravstva. Afrika ima i nisku stopu industijalizacije, a u velikoj meri zavisi od poljoprivrede.

- Mi nismo pobegli od modela kolonizacije. Suštinski, Afrika ostaje proizvođač i izvoznik sirovih materijala - kaže političar Kako Nubukpo, i dodaje da se ne razvijaju jer su uhvaćeni u zamku privatnog bogaćenja. Kao značajno, ističe i to što Afrika mora da se izbori za demokratiju i slobodan glas, jer njeni trenutni lideri ne rade u korist javnog mnjenja, već za lične interese.

(Telegraf Biznis)