• 0

Erdogan i Putin otvaraju Turski tok, ali iza kulisa nije sve tako harmonično

Veliki deo gasa je predviđen za tursko tržište, a jedan rukavac koji se još gradi, trebalo bi da snabdeva gasom i zemlje Evrope, odnosno Evropske unije

  • 0

Šefovi turske i ruske države Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin otvaraju gasovod Turski tok. To je veliki korak ka međusobnom zbližavanju dve države. Ipak, situacija nije sjajna, piše Dojče vele.

Turska privreda i stanovništvo su u velikom porastu, pa tako i potražnja za resursima kao što je zemni gas. Turska svoj gas dobija pre svega iz Rusije - gasovodom "Plavi tok“ koji vodi kroz Crno more. Taj gasovod je poslednjih godina značajno proširen. Pretvorio se u "Turski tok“. Dve nove cevi bi zemlju gladnu energije trebalo da snabdevaju sa 15,75 milijardi kubnih metara gasa.

Erdogan i Putin danas na svečanosti u Istanbulu otvaraju novi gasovod. Veliki deo gasa je predviđen za tursko tržište, a jedan rukavac koji se još gradi, trebalo bi da u budućnosti snabdeva gasom i zemlje Evrope, odnosno Evropske unije. Turskoj je važno da iskoristi svoj položaj između Istoka i Zapada, i da služi kao esencijalno energetsko čvorište.

Bilateralno partnerstvo između Moskve i Ankare postaje sve tešnje. Zapad sa podozrenjem gleda kako Rusija kao protivnik i Turska kao partner u NATO zbijaju redove, navodi Dojče vele. Dve regionalne sile sa sve više samopouzdanja vuku konce u svom regionu. Zato ne čudi što je na sastanku u Istanbulu u igri mnogo više nego samo trgovina zemnim gasom.

Jedan turski diplomata koji je želeo da ostane anoniman kaže da će tema biti i situacija u Libiji. Turska vlada je odlučila da pošalje vojnike u Libiju kako bi se mešala u tamošnji građanski rat. Turska je stala na stranu međunarodno priznate vlade premijera Fajisa al Saradža. No, Moskva podržava protivničku stranu, to jest, generala Kalifu Haftara koji pokušava da zauzme glavni grad Tripolis sa svojom Libijskom nacionalnom armijom (LNA). Moskva pažljivo prati šta Turska radi u Libiji.

Prema izjavama službenika turskog ministarstva spoljnih poslova, tema sastanka će biti i situacija na Severu Sirije. Kremlj je jedan od odučujućih aktera, ne samo u Severnoj Africi, već i u Siriji. Turska je 9. oktobra počela "Izvor mira“ - vojnu operaciju kojom se kurdske paravojne formacije YPG potskuju sa turske granice. Krajem oktobra, Putinu i Erdoganu je u Sočiju uspelo da se slože oko turske vojne operacije i da u najvećoj meri obustave vojna dejstva.

Rusku vladu vrlo zanima još jedna tema, a to je plan turskog predsednika da sagradi Istanbulski kanal - veštački kanal od 45 kilometara koji će biti paralelan sa Bosforom i spajati Crno i Mramorno more. Još važnije za ovu zemlju je to što ratni brodovi kroz taj moreuz smeju da prolaze samo po strogo određenim uslovima. Za Moskvu je potpuno nejasno šta bi Istanbulski kanal u kojem bi se naplaćivala taksa za prolaz značio za Ugovor iz Montrea.

- Otvaranjem gasovoda, Putin i Erdogan će još jednom da paradiraju svojom slogom. No, razgovori sa turskim službenicima i diplomatama pokazuju pre svega jedno: iza kulisa ima mnogo spornih tačaka, a često i pozicija koje ne mogu biti više suprotstavljene - ocenjuje Dojče vele.

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke