Plata od 900 evra za pet godina? Evo koje uslove treba da ispunimo za to

Foto: A. Nalbantjan

Srbija bi mogla da dostigne prosečnu zaradu od 900 evra do 2025. godine, ukoliko se ispune određeni uslovi, izjavili su autori biltena "Mesečne analize i trendovi" (MAT) na promociji jubilarnog 300-tog broja ove publikacije.

Uz godišnji privredni rast od četiri odsto i prosečnu inflaciju od tri odsto godišnje, bruto društveni proizvod Srbije bi do 2025. godine porastao za 51 odsto, dok bi prosek plata od 900 evra predstavljao rast od 80 odsto, izjavio je koordinator MAT Stojan Stamenković.

On ističe da bi se prosečna plata od 900 evra, odnosno ta razlika mogla dostići smanjivanjem udela investicija u BDP, popunjavanjem razlike povećanjem uvoza i deficita spoljnotrgovinske razmene, kao i smanjenjem poreskog opterećenja neto zarada i do 15 odsto.

Ukoliko bi, pak, privredni rast do 2025. godine bio visokih sedam odsto godišnje, onda bi rast BDP dostigao oko 80 odsto za šest godina, naglasio je Stamenković.

Autori MAT ukazuju na primer Rumunije koja je u periodu od 2013-2019. godine ostvarila privredni rast od 51 odsto i rast zarada od 79 odsto, odnosno sa prosečne zarade od 357 evra 2013. godine stigli su do 641 evra 2019. godine, uz prosečni privredni rast od 4,4 odsto godišnje.

Saradnik MAT i direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izjavio je da bi Srbija mogla da dostigne stopu privrednog rasta od sedam odsto za nekoliko godina, ukoliko bi ispunila uslove i realizovala program reformi koji je predložila Svetska banka, pre svega u segmentu rasta investicija i izvoza, jačanju konkurencije i reformi javnih preduzeća.

Govoreći o projektu "Srbija 2025" Kovačević je istakao da će se planiranih 14 milijardi evra koje će se uložiti u narednih šest godina, generisati kroz rast bruto društvenog proizvoda od 4,5 odsto godišnje u narednih šest godina.

Stamenković je posebno naglasio da je rekordan trend rasta industrije u novembru 2019. nadmašio najbolje rezultate srpske industrije iz 2008. godine. On je konstatovao probleme koji se tiču kontinuiteta u padu prehrambene industrije, posebno mesne industrije. Takođe, registruje se i pad automobilske industrije, pre svega kada je reč o proizvodnji u Fijatu.

Problem postoji i kod izvoza čelika, koji su posledica uvođenja uvoznih kvota za čelik koji je uvela EU.

(Telegraf Biznis/Fonet)