Siniša Mali najavio dolazak misije MMF-a u Beograd krajem februara

Ministar finansija Siniša Mali danas je najavio da će krajem februara u Beograd doći Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sa kojom će se razgovarati o rezultatima u 2019, predviđenim stopama rasta, ali i o reformi platnih razreda i nastavku reforme Poreske uprave.

Ističući da građane Srbije očekuje još dobrih vesti, Mali je za Pink podsetio da četvrtu godinu zaredom imamo suficit u budžetu, što je, kako je ocenio, važno za građane Srbije, i istakao da smo uštedeli 12,8 milijardi dinara više nego što smo potrošili.

Teme za vas

- Ne samo da smo se finansijski konsolidovali, nego smo u prethodnom periodu, kroz izgradnju novih auto-puteva, privlačenje stranih investicija, izgradnju mostova, izgradnju tunela, dakle ulaganja u novu infrastrukturu i otvaranja novih fabrika, uspeli da smanjimo nezaposlenost, i to kaže Evropska komisija, to kaže MMF, Svetska banka - objasnio je Mali, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Navodeći da pada i javni dug, mnistar je podsetio i da je prosečna plata u decembru 2019. godine prešla nivo od 500 evra.

- Rad i rezultati su naša politika poslednjih nekoliko godina, nećemo od toga odustati, tako ćemo nastaviti i dalje, mislim da, na kraju krajeva, građani to i osete - rekao je ministar.

On je naglasio da su svi makroekonomski indikatori dobri.

- Sada je na nama da vidimo kako ćemo da rastemo. Ako smo 2018. ostvarili stopu rasta od 4,4 odsto, ako je prošle godine bila 4,2 odsto, mi kažemo da hoćemo da rastemo i 5 i 6 odsto godišnje, jer visoke stope rasta za građane znače nove fabrike, nova radna mesta, veće plate, veće penzije, bolje autoputeve, veću bezbednost u saobraćaju, bolje bolnice i vrtiće - naveo je Mali.

Ministar je rekao da će se u narednom periodu ulagati još više u obrazovanje, digitalizaciju, unapređenje poslovnog okruženja, transport, energetiku, u sve što, kako ocenjuje, dodatno podstiče da naša zemlja bude atraktivnija i konkurentnija, a što je predviđeno projektom "Srbija 2025" i Programom ekonomskih politika (ERP).

Foto: Tanjug/DRAGAN KUJUNDZIC

On je naglasio da je prošle godine ostvaren priliv stranih direktnih investicija od 3,8 milijardi evra, a da je i 2018. godina po tom pitanju bila rekordna.

Preko 60 odsto svih investicija koje dođu u ovaj region, dolaze u Srbiju. Kada govorimo o projektu "Srbija 2025", 14 milijardi evra ćemo u narednih pet godina uložiti u kanalizaciju, vodovod, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u železnicu, obrazovanje, zdravstvo, u mlade, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, biće uložen veliki novac iz budžeta da bi se rešio problem odlaska iz zemlje.

- Mi smo prihvatili taj problem i želimo da ga rešimo. Kada date mladima razlog za optimizam, kada vide da se neke stvari menjaju, da se otvaraju neki novi putevi, dolaze neke strane kompanije, da mogu nakon završetka fakulteta i škole da nađu posao, taj se optimizam povećava i onda se i teže odlučuju da odu - ocenio je Mali.

Ministar je rekao da se prethodne godine dosta radilo i na izmeni propisa, pre svega zakona kojim se stvaraju bolje uslovi za poslovanje u Srbiji, a koji pomažu da zemlja napreduje na Duing biznis listi Svetske banke i naveo da je samo Ministarstvo finansija pripremilo 76, od oko 180 zakona, koji su prošli parlament.

- Tu mislim na Zakon o javnim nabavkama, na čitav set poreskih zakona, zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji i druge. Ove godine nas čeka nastavak tih ekonomskih paketa, dakle, vrlo brzo će nam izaći i Zakon o igrama na sreću, idemo sa novim zakonima koji su vezani za dalji razvoj tržišta kapitala. Imao sam razgovore i o razvoju kriptovaluta u našoj zemlji, naredne nedelje očekuje me potpisivanje sporazuma sa Juroklir bankom, to su stvari koje se kao mali mozaik ili mala slagalica, polako uklapaju u jednu sliku atraktivne i normalne Srbije, Srbije koja se po svim parametrima i standardima poslovanja nimalo ne razlikuje od razvijenih zemalja EU i sveta - rekao je Mali.

Ministar finansija osvrnuo se i na dalji razvoj tržišta kapitala i istakao da je izuzetno važno tržište obveznica.

- Zamislite da u nekom domaćinstvu otplaćujete kredit koji ste uzeli za stan od 7,4 odsto, a sada je 1,6 odsto. Sledeća aukcija je bila 1,25. Dakle, međunarodno tržište kapitala, za one koji se bave time specifična je materija, to je najveći i najteži protivnik ili kritika makroekonomskih pokazatelja jedne zemlje. Kada kao država dobijete dobre stope zaduživanja, onda je to primer i za kompanije i preduzeća, njima se takođe smanjuju kamatne stope, imaju više novca za opremu, za ulaganje u proizvodnju, za novo zapošljavanje - zaključio je Mali.

(Telegraf.rs/Pink)