• 3

Studenti Harvarda godinu plate 100.000 dolara, ali duplo više zarade čim se zaposle

Obrazovanje je negde luskuz, ali se i te kako isplati ulagati u njega, a neki gradovi su najskuplji kada je reč o nakitu ili cipelama. Evo šta kaže istraživanje švajcarske banke

  • 3

Švajcarska privatna banka "Julius Baer" je početkom godine objavila rezultate istraživanja koje poredi navike potrošača sa cenama proizvoda i usluga, u 28 popularnih gradova sveta.

Po svemu sudeći, Moskva je idealna za sve bogataše koji ne vole da se rasipaju, dok će oni koji žele da s ponosom nose diplomu prestižnih britanskih univerziteta - morati podosta da "osiromaše" svoj bankovni račun. Ruska prestonica je, inače, na 6. mestu liste najjeftinijih lokacija, a procena je da tržište luksuza ove zemlje vredi 5,4 milijarde dolara.

Ne samo da elita ubira plodove prelaskom sa socijalizma u neo-feudalni kapitalizam, već i pripadnici srednje klase žele da se voze u Mercedesu i da nose markiranu odeću, piše "Russia Today". Prema aktuelnim podacima, 3 odsto najbogatijih Rusa raspolaže sa skoro 90 odsto finansijskih sredstava.

Studija "Julius Baer" banke pokazuje da su cene roba i usluga u Moskvi niže od prosečnih, u gotovo svim kategorijama, a posebno u dve: ako vam treba klavir čuvene firme "Stenvej i sinovi" ili laserska operacija oka - posetite rusku prestonicu.

Moskva se ističe kao najpovoljnija i kada je reč o lepoti, odnosno kozmetičkim uslugama, ili lekarskim intervencijama kao što je botoks (u ovome je samo Istanbul "bolji" od nje), a nudi dobre uslove i za letove biznis klasom ili ručavanje u dobrim restoranama. Sa druge strane, ono što je u Moksvi papreno skupo jesu vina, nakit i cipele na štiklu.

Moskva

Foto: Pixabay

Azijski gradovi na vrhu, a Mumbaj na dnu liste

Najskuplji gradovi sveta su Hong-Kong, Šangaj i Tokio, a ubrzo sledi Njujork, dok je Vankuver tek na 21. poziciji. London je na 7, Barselona na 24, a Frankfurt na 26. mestu. Na kraju liste su Mumbaj i Johanesburg.

Član izvršnog odbora ove banke, Nikolas de Skovronski, kaže da se luksuz nekada odnosio na posedovanje skupih automobila, odeće, imovine, a sada on podrazumeva i ručavanje u skupim restoranima ili nove životne navike, kao što je odlazak u spa centar.

Istraživanje navodi da bejbi-bum generacija svesno prenosi novac i uticaj na mlađe generacije, koje bi trebalo da brinu o planeti i da znaju kolika je njihova potrošačka moć. Tako se rodila i "svesna potrošnja", odnosno želja kupca da svoje odluke o kupovini usaglašava sa svojim životnim stavovima i vrednostima.

Zaključak je da današnji potrošači troše odgovornije.

Evropljanima je dobro poznata vrednost umetnosti, tradicije, zanata, mode, lepote, i ona se donekle kanalisala kroz decenije, međutim, od kad su prevlast uzeli Azijati, luksuz je postao sve globalniji i profitabilniji. Osim toga, on danas podrazumeva više stvari, nego ranije, pa tako možemo naići na nekretnine kao brendirane rezidencije.

Trendovi se menjaju, globalni novac raste, pa je tako Tajland već duže vreme neprikosnovena luksuzna destinacija za sve Evropljane. Ako odemo u Milano, već znamo da ćemo "najskuplje platiti modu", dok je Ujedinjeno Kraljevstvo, osim po kraljici, možda najpoznatije i po prestižnim univerzitetima.

Ovo nas dovodi do sledeće teme: da li je obrazovanje luksuz? U Finskoj možda ne, ali na Ostrvu i u SAD i te kako.

Harvard univerzitet

Foto: harvard.edu

Školarine na, recimo, Oksfordu (V. Britanija) ili Harvardu (Boston) rasle su iz godine u godinu, odnosno za 550 puta su skočile u poslednjih 25 godina. Na cene je svakako uticalo rastuće interesovanje stranaca, posebno iz Azije, pa je tako svaki deseti učenik koji pohađa privatnu britansku školu - stranac. Ove ustanove trenutno pohađa oko 100 hiljada Kineza.

Na primer, puna godišnja školarina za koledž Iton je 2019. koštala 42.500 funti, to jeste više od 50.000 evra.

Ipak, ovaj slučaj nije "najgori". Prosečni troškovi studiranja na Oksfordu ili Harvardu u ovoj školskoj godini iznose oko 109.000 dolara. Međutim, te diplome su zlata vredne. Diplomac s Harvarda godišnje zaradi oko 200.000 dolara, odnosno 160.000 već u prvoj godini stažiranja.

Da li ste znali da velnes industrija čini 5 odsto svetske ekonomije?

Ona obuhvata razne usluge: nega, estetski tretmani, zdrava ishrana, velnes turizam, fitnes, banje i velnes na radnom mestu. Procena je da svake godine 800 miliona ljudi putuje zbog velnesa, a na ovu vrstu turizma potroše čak 53 odsto više nego "klasični turisti".

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • DRagutin

    Ne znam za druge države ali za USA znam da svi koji se sami školuju tj plaćaju od svojih para putem kredita svoje školovanje, posle proklinju dan što su upisali fakultet jer robuju 15 godina da vrate te pare! Jer kao što je i napisano 200 000 godišnje bruto a kada se odbije porez bude oko 135 000 ili 11000 mesečno... A od toga treba živeti i platiti skup život u Americi! Jedini koji brzo vrate pare i to ako su vrhunski doktori su hirurzi za srce, mozak itd jer oni rade za platu plus procenat ! A ovi ostali tuga...

  • Awaxx

    Pa u USA skupo i za smete,,a kamo li za strance,,ali obrazovanje vredi više,,od svih tatimih sinova,kvazi direktora

  • Nije nego

    U srbiji za mnogo manje kupe diplomu a zarade mnogo vise odmah cim se zaposle ... !!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke