Fajnenšel tajms: Srbija munjevito ide napred

Foto: Pixabay, fdiintelligence.com

Srbija se preporodila od 2012. godine, kada je bila na ivici ponora, i postala je stabilna ekonomija koja kontinuirano beleži rast stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda, kao i pad nivoa javnog duga, ocenjuje britanski "Fajnenšel Tajms".

U specijalnom dodatku pod naslovom "Srbija munjevito ide napred", FT je kroz tri tematska teksta i intervju s ministrom finansija Sinišom Malim, predstavio uspeh ekonomskih i fiskalnih reformi naše zemlje, koje su, kako konstatuje britanski list, od Srbije napravile "jednu od evropskih ekonomskih zvezda".

Teme za vas

BDP zemlje skoro neprekidno raste od 2014. godine, da bi 2018. dostigao desetogodišnji rekord od 4,4 procenta, piše list.

- Uprkos međunarodnim neizvesnostima i usporavanju ekonomije u delovima EU, Srbija je ostvarila rast od 4,2 odsto 2019. godine, što je među najvišim stopama u Evropi, i jedna je od retkih zemalja na svetu koja je nadmašila svoju godišnju procenu - citira FT Sinišu Malog.

"Fajnenšel Tajms" dodaje da Srbija gotovo sedam godina beleži stalni rast stranih direktnih investicija, koje su 2018. dostigle rekordnih 3,5 milijardi evra ili 8,2 odsto BDP-a.

Podseća i da je Srbija prošle godine, po drugi put, proglašena za svetskog lidera po stranim grinfild investicijama na rang listi "fDi Intelidžensa", napominjući da je, prema evidenciji "fDi Marketsa", 2018. u zemlju stiglo 105 pojedinačnih projekata stranih grinfild ulaganja.

Većina stranih investicija, oko 70 odsto, i dalje dolazi iz zemalja EU, naročito iz Nemačke, Italije, Holandije i Austrije, koje su uložile velika sredstva u srpsku proizvodnju, posebno u automobilske komponente.

Američke strane direktne investicije su još jedan istaknuti "igrač", dok su kineske poslednjih godina značajno porasle, čineći 20 odsto ukupnog priliva SDI u Srbiji, u 2018. godini. Grinfild ulaganja iz Kine u Srbiju su prošle godine dostigla rekordne nivoe sa 16 projekata u vrednosti od 625 miliona dolara, napominje FT.

List navodi, pozivajući se na razgovor u Narodnoj banci Srbije, da je "pored fiskalne konsolidacije i ublažavanja monetarne politike, Srbija sprovela brojne strukturne reforme, posebno u pogledu fleksibilnosti tržišta rada, reformi finansijskog sektora i smanjenja nekvalitetnih kredita, zatim u oblasti poreske politike..."

Ističu i rezultate na tržištu rada, gde je stopa nezaposlenosti pala na 9,5 odsto prošle godine (sa nivoa od oko 26 odsto 2013), i apostrofiraju uspeh Srbije u upravljanju javnim dugom koji je, prema podacima Ministarstva finansija, danas oboren sa oko 77 na 51 odsto.

Srbija ima kreditni rejting BB + sa pozitivnim izgledima, a zabeležila je i impresivan napredak na Doing Business listi Svetske banke, skočivši sa 93. na 44. poziciju, među 190 zemalja.

Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, objašnjava da strani investitori nailaze u Srbiji na neke od najnižih operativnih troškova u evropskim okvirima, na poreske i carinske olakšice, državne subvencije i podsticaje lokalnih samouprava. Te benefite, ističe se u tekstu, nalaze u 15 slobodnih ekonomskih zona u Srbiji.

Ljudski resursi u Srbiji su, takođe, jedna od njenih prednosti - pored visokog broja onih koji govore engleski jezik, naša zemlja je na 27. mestu, među 157 zemalja prema indeksu ljudskog kapitala Svetske banke.

Ministar finansija poručio je u intervjuu za FT da je Srbija čvrsto na putu za članstvo u EU, a da nam to što još uvek nismo članica - pruža određene slobode.

List poseban akcenat stavlja na razvoj srpskog sektora IT usluga, softvera i hardvera, ističući da je reč o najbrže rastućem delu industrije u zemlji, čiji izvoz snažno raste od 2015. godine nadmašujući milijardu evra u protekle dve godine. Iako je Srbija mali IT-igrač na globalnom, pa čak i evropskom nivou, ovaj sektor sada pravi 10 procenata BDP-a zemlje.

U Srbiji posluje oko 2.000 IT preduzeća, koja zapošljavaju oko 20.000 ljudi, prenosi FT podatke Privredne komore Srbije.

Srpske plate u ovoj oblasti su, kako se navodi u britanskom listu, skoro tri puta veće od državnog proseka, ali su, primećuju, i dalje ispod EU proseka.

Kao impresivan, navodi se podatak da je 30 odsto svih srpskih studenata na univerzitetima upisano na smerove inženjerstva, matematike, računarstva, i da više od 35 ustanova visokog obrazovanja nudi ove programe, kao i da Vlada Srbije nudi finansijske podsticaje startap firmama.

List navodi da bi se upravo razvojem tehnološkog sektora u zemlji mogao preokrenuti proces "odliva mozgova", prisutan na celom Balkanu, a zbog kojeg je, prema Blumbergu, u protekloj deceniji Srbija izgubila pet odsto populacije.

(Telegraf Biznis/Tanjug)