Firma u Srbiji prešla na biomasu, uštedela 14.000 € i to je samo jedna mera za smanjenje zagađenja

Foto: Shutterstock

Gasifikacija gradova i opština, uvođenje podsticajnih mera za kupovinu novih, visokoefikasnih peći i kotlova, i donošenje pravilnika o minimalnim tehničkim zahtevima za čvrsta goriva na bazi drvne biomase, deo je rešenja i hitnih mera koje bi mogle da utiču na smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji, istaknuto je u PKS.

- Prirodni gas kao energent budućnosti, odnosno 21. veka, i obnovljivi izvori energije, jesu oni koji mogu Srbiji da donesu boljitak u smislu smanjenja zagađenja vazduha, vode i zemljišta - smatra Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS.

U diskusiji na Okruglom stolu, učestvovali su predstavnici PKS, učesnici na energetskom tržištu Srbije, snabdevači gasa, proizvođači čvrstih goriva na bazi biomase, kao i proizvođači uređaja za sagorevanje čvrstih goriva na bazi biomase, koji su predložili mere sa ciljem smanjena zagađenja vazduha u gradovima u Srbiji.

Teme za vas

PKS će predloge mera uputiti nadležnim institucijama i ministarstvima.

Predloženo je uspostavljanje pariteta cena energenata i svođenje jedinične cene na kWh kod svih energenata i energije, i dovođenje cene prirodnog gasa u regulatorne okvire, definisanje i uvođenje podsticajnih mera za kupovinu novih, visokoefikasnih peći i kotlova u domaćinstvima smanjenjem ili postepenim ukidanjem PDV, taksi i administrativnih troškova, kao i kroz direktne podsticaje.

Predlaže se formiranje i otvaranje Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, osim za javne, i za druge korisnike, kao i subvencionisanje kupovine energetski efikasnih uređaja za domaćinstvo putem dodele vaučera i dotacija.

Još jedan od predloga jeste i usvajanje operativnog plana širenja gasne distributivne mreže uz definisanje obaveza i rokova za sve učesnike u procesu izgradnje. Lokalne samouprave bile bi zadužene za donošenja planske dokumentacije, izdavanje potrebnih dozvola i saglasnosti po ubrzanoj proceduri i uz niže takse.

Intenzivna kampanja o važnosti zaštite životne sredine, isticanjem najbitnijih ekoloških mera, kao i donošenje Pravilnika o minimalnim tehničkim zahtevima za čvrsta goriva na bazi drvne biomase, takođe su deo mera usmerenih na smanjenje zagađenja u Srbiji.

Foto: Pixabay

Pravilnik je preduslov i za uspostavljanje konkurentnog tržišta ovih energenata, uvođenje svih tokova trgovine/prodaje u legalne tokove, kao i za uvođenje sistema nadzora i kontrole ovih proizvoda prilikom stavljanja na tržište.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Branko Glavonjić, navodi da je Srbija od uvođenja niže stope PDV od 10 odsto, umesto dotadašnjih 20, imala pozitivne efekte na povećanje korišćenja peleta. Ovom vladinom merom došlo je do zaustavljanja izvoza ovog strateškog energenta, ali i njegovog većeg učešća u energetskom miksu Srbije, čime smo postali lider u potrošnji peleta u regionu.

Glavonjić je apelovao na više od milion domaćinstva u Srbiji koja koriste ogrevno drvo, da koriste prosušeno i suvo drvo, umesto sirovog, jer se na taj način dobije više toplote, manji su troškovi i manje su emisije ugljen-monoksida i azotovih oksida, što direktno doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha.

Predsednik Grupacije za obnovljive izvore energije, Mladen Stojadinović, istakao je da se u Srbiji u 2019. godini proizvelo oko 400.000 tona visokokvalitetnog peleta, da je svega 20 odsto izvezeno na druga tržišta, ali da je suština da se kvalitetno drvno gorivo mora sagoreti u pećima koje mogu da ispolje (transformišu) sav energetski potencijal ovog ekološkog goriva. Tada su jedino vidljivi i potpuni ekonomski efekti.

Dobar primer je prelazak sa sistema centralnog grejanja na grejanje biomasom poslovnog prostora od 2.600 m3, što je donelo uštedu od oko 14.000 evra godišnje.

Stojadinović se zalaže i za uspostavljanje mehanizama podsticaja kako za kupovinu visokoefikasnih peći tako i za uspostavljanje takozvanih energetskih zasada, kao odgovor na sve veći pritisak drvne industrije na ograničene resurse šuma Srbije.

Podsticaji mogu biti i iz namenskih budžetskih sredstava, ali i iz fondova EU, za koje država treba da aplicira. Dobar primer je i Zeleni plan EU koji za zemlje Balkana ima liniju sa značajnim sredstvima, a postoji i zainteresovanost domaćih proizvođača drvnih goriva da sufinansiraju projekte energetskih zasada.

(Telegraf Biznis)