Pet pitanja na koja ne znamo odgovor dan posle prodaje Komercijalne banke

Komercijalna banka i zvanično je prodata Novoj Ljubljanskoj banci (NLB). Ta slovenačka banka preuzimanjem 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci postaje treća najveća banka u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da će Srbija do datuma završetka transakcije ukupno prihodovati više od 450 miliona evra. Akcije Srbije u Кomercijalnoj banci su prodate za iznos od 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije.

Teme za vas

Prodaja Komercijalne i dok je bila najavljivana pa sve do danas, iznedrila je oprečna mišljenja. Dok jedni idu dotle da privatizaciju nazivaju nacionalnom izdajom, drugi navode da je dobro što je banka prodata, ali ne po ovoj ceni.

Dok se sumiraju i sabiraju i jedna i druga strana, ostalo je nekoliko pitanja na koja još nemamo odgovor.

Prvo, zašto je banka prodata ispod cene, ili zašto država nije mogla da zadrži bar 25 odsto? Da li će Slovenci ikada dati ponudu za preuzimanje vlasništva manjinskih akcionara? Kada će akcionari dobiti više od 60 miliona evra dividendi koje banka duguje? Dodatno, kako će se sada mali akcionari ponašati?

Krenimo redom.

Činjenicu da je cena ostala misterija pa gotovo do samog potpisa, osim nagađanja i vođenjem cifrom iz prvog kruga ponuda, mnogi tumače time da je ona zapravo niža od one koju bi Komercijalna "mogla da zasluži". Posebno imajući u vidu njen kapital koji je vredniji. Samo njena dobit lane bila je 75 miliona evra.

Dalje, NLB je kupila državni deo vlasništva, ali nije dala ponudu za preuzimanje akcija manjinskih akcionara. I nije to ni u obavezi, i sada već deluje izvesno da neće ni dati. Mali akcionari imaju 17 odsto vlasništva. Pojedinačno, prema podacima iz centralnog registra, ima ih tačno 1.100.

Dodatno se pitanje nametnulo zašto država, kada je već mogla da bira način prodaje, poput slovenačke nije sebi ostavila veći deo, ili bar 25 odsto. Mogla je da lansira i IPO...

Zaljučak je svakako da mali akcionari banke nemaju vajde od njene prodaje.

Komercijalna banka bila je velika podrška privredi, posebno garancijama i depozitima. Pitanje koje se nameće je šta će biti sa depozitima mnogih, pre svega javnih preduzeća.

Komercijalna banka duguje svojim akcionarima za dividende.  Naime, banka se pozvala na mere NBS, i ostala je dužna vlasnicima običnih akcija tri dividende, a vlasnicima prioritetnih akcija duguje i od 2015. Nakupilo se do sada više od 60 miliona evra duga.

Prema domaćem zakonu o preuzimanju, budući vlasnik ne mora da ponudi istu cenu i državi i manjinskim akcionarima. Što i nije uradio, a upravo to mnogi pripisuju ceni, odnosno, NLB je mogla da igra na ovu kartu u pregovorima.

Za banku koja ima više vlasnika, koja je pri tom listirana i na berzi, ekonomisti u žargonu kažu da je "svačija i ničija". Svakako, dok se postupak preuzimanja bude realizovao, postaće jasno da li smo imali samo mit o državnoj banci, koja nam je bila suvo zlato i koja nam je neophodna zbog finansijskog suverentita, ili ipak njome bolje upravljaju stranci.

Argumenti protiv prodaje ove velike državne banke svakako nisu bili dovoljni da se država kao vlasnik predomisli i odustane od prodaje.

NLB trenutno vredi nešto više od 1,2 milijarde evra. Što se tiče njene vlasničke strukture, 75 odsto akcija imaju investitori koji su kupili akcije banke u inicijalnoj prodaji akcija, što je bio metod privatizacije koji je odabrala slovenačka država.

(V.B.)