Kako se Srbija bori protiv pranja novca: Ovo je novo rešenje

Pixabay

U Srbiju je na ime doznaka u prošloj godini ušlo više od 3,5 milijardi evra.

Međutim, podaci o tome ko, kada i koliko je primio novca iz inostranstva do sada nisu bili sistematizovani na jednom mestu pa su nadležnima, u slučaju potrebe da provere tokove novca, bili potrebni dani da utvrde poreklo para i ime primaoca.

Teme za vas

Bilo ko, iz svake države sveta može da pošalje novac

Brzi tokovi transfera novca u svetu, zahvaljujući savremenim tehnologijama, podrazumevaju i brzu reakciju država kažu nadležni jer, danas bilo ko iz svake države sveta može da pošalje novac i da on već nakon nekoliko minuta bude podignut u kešu u menjačnici.

Upravo zbog brzine protoka novca, a kada inspektori policije ili javnog tužilaštva treba brzo da dođu do podataka o tome ko je pare primio, jednim klikom će od 1. juna moći uvidom u registar da provere podatke, umesto da danima šalju zahteve platnim institucijama da im dostave informacije.

Narodna banka Srbije (NBS) će voditi registar podataka o tome ko su korisnici tih novčanih doznaka kako bi podaci bili dostupni i drugim nadležnim institucijama koje se bore protiv organizovanog kriminala i pranja novca, ali to neće biti podaci o konkretnim transakcijama objašnjava za Tanjug generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove NBS Dejan Dević.

Podseća da je ova obaveza posledica izmena i dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz prošle godine, koje su stupile na snagu 1. januara 2020.

Narodna banka je inače, ovim izmenama zakona dobila obavezu da vodi pored već postojećih registara koji se odnose na novčane račune građana, još dva registra. Prvi je registar sefova, a drugi je registar korisnika novčanih doznaka. Osnovni cilj donošenja ovih izmena i dopuna zakona i uvođenja registra je unapređenje borbe protiv pranja novca i finanisiranja terorizma, ukazuje Dević.

Nije postojao jedinstveni registar

Do sada su podaci o tome ko šalje, a ko prima novac bili poznati samo bankama i nije postojao jedinstveni registar koji bi objedinio sve podatke koje banke vode.

Reč je takođe, pre svega, o mestima gde se podiže novac u kešu, šalterima pošta, ali i manjačnicama gde se mogu naći "ekspoziture" različitih globalnih servisa koji pružaju usluge transfera novca.

- To su podaci koji su obavezni i vode se u samoj platnoj instituciji. Međutim, o njima nije postojala sistematizovana baza, koja će se sada voditi u NBS u skladu sa međunarodnim standardima. Ti podaci nisu bili mimo radara, samo je postojao jedan malo komplikovaniji put da se dođe do njih za nadležne institucije koje su uključene u borbu protiv finansiranja terorizma - kaže Dević.

Automatizovana baza

Sada će to biti automatizovana baza, navodi, gde će nadležni organi blagovremeno moći da pristupe svakom korisniku, a za dalje tokove transakcija će se kao i do sada obraćati platnim institucijama i bankama.

Ne postoji zakonski limit koji ograničava iznos sredstava koje fizičko lice može da primi iz inostranstva preko, na primer, Vestern juniona, ali zakon propisuje obavezu da svaku transakciju preko 15.000 evra, platne institucije moraju da prijave Upravi za sprečavanje pranja novca.

Prosečan iznos novčane doznake u 2019. godini putem Vestren juniona, Manigrama i RIA iznosio je oko 260 evra, kažu u NBS.

(Telegraf.rs / Tanjug)