Opustošeni rafovi, okršaji u supermarketima: Evo zašto je panična kupovina najpre bezumlje

Foto: Printscreen/YouTube/South China Morning Post

Supermarketi širom sveta su pred najezdom uspaničenih kupaca usled epidemije korona virusa. Postavlja se pitanje da li je reč o mudrom pripremanju na najgore ili o nerazumnom paničenju.

U saveznoj američkoj državi Vašington, guverner Džej Inzli proglasio je vanredno stanje zbog prvog tamošnjeg smrtnog slučaja od virusa Covid-19. Rafovi sa toalet papirom, mlekom i flaširanom vodom širom Vašingtona su prazni. Ipak, ovaj vid masovne i uspaničene kupovine nije prisutan isključivo u SAD.

U Singapuru je, zbog velike potražnje pirinča i instant nudli, premijer Li Sjenlung morao da uveri javnost da neće biti nestašice. U Oklandu, na Novom Zelandu, potrošnja u supermarketima skočila je za 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U Maleziji je kupovina zaliha za slučaj pandemije uvećala prodaju sredstava za higijenu ruku za 800 procenata. U svim ovim zemljama je, inače, detektovan virus Covid-19.

Sve su to posledice fenomena po imenu panična kupovina, koji se obično javlja u osvitu krizne situacije. Cene proizvoda skaču, a prekomerna kupovina dovodi do toga da roba nije dostupna onima kojima je najpotrebnija, kao što je slučaj sa jednokratnim zaštitnim maskama koje koriste zdravstveni radnici. Stručnjaci smatraju da je razlog za ovakvo ponašanje poriv da se na dramatičnu situaciju odgovori dramatičnim merama.

Foto: Printscreen/YouTube/South China Morning Post

Kakvu štetu panična kupovina može da nanese?

Pripremanje na kriznu situaciju nije nužno loša ideja. U slučaju prirodnih katastrofa, kao što je uragan ili poplava, svakako je korisno imati zalihe hrane, vode i lekova. Problem nastaje onda kada se to radi bez ikakvog smisla, što može da dovede do drastičnog skoka cena. Na primer, ako zalihe toalet papira u prodavnicama postanu oskudne, pa poskupe trostruko više, to će kod građana prouzrokovati nespokojstvo.

Amazon je najavio uklanjanje preko milion proizvoda za osnovnu primenu sa svoje platforme, jer su nuđeni po nezamislivo visokim cenama. Britanski lanci apoteka ''Boots'' i ''LloydsPharmacy'' najavili su da će jedna mušterija kod njih moći da kupi najviše dva sredstva za higijenu ruku. U SAD su vlasti zamolile građane da ne kupuju jednokratne zaštitne maske, ne samo zato što su slaba zaštita protiv virusa Covid-19, već i zato što time štete zdravstvenim radnicima kojima su maske potrebne za svakodnevno obavljanje posla.

Poriv za paničnom kupovinom pothranjuje i činjenica da je Kina, kao jedan od najvećih izvoznika robe na svetu, u središtu epidemije novog virusa.

Psihologija koja leži iza ovakvog ponašanja

Za razliku od prikupljanja zaliha kako bi se prebrodila nekakva prirodna nepogoda, panična kupovina podstaknuta je nemirom i strahom. Na taj način, ljudi se osećaju kao da imaju kontrolu nad situacijom.

- U ovakvim okolnostima, ljudi osećaju potrebu da odgovore na krizu jednakim intezitetom, iako znamo da je redovno pranje ruku i pokrivanje usta pri kašljanju sve što bi trenutno trebalo da uradimo - kaže Stiven Tejlor, profesor i klinički psiholog sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji iz Kanade. Za mnoge je pranje ruku isuviše obična radnja, te smatraju da bi na dramatičnu situaciju trebalo da odgovore dramatičnim merama, objašnjava on za BBC.

Sa njim se slaže i Ben Openhajm, viši direktor firme ''Metabiota'', u San Francisku, koja se bavi istraživanjem zaraznih bolesti. On smatra da je panična kupovina najverovatnije psihološki odbrambeni mehanizam kojim nastojimo da se izborimo sa strahom i neizvesnošću.

Još jedan faktor je i strah od protraćene prilike. Drugim rečima, želimo da budemo sigurni da smo nabavili zalihe onda kada smo mogli, jer ćemo se, u suprotnom, pokajati i osećati loše što smo protraćili priliku da se adekvatno pripremimo na najgore. Svakako ne pomažu ni informacije koje se šire društvenim mrežama i putem medija.

- Ako na Titaniku svi trče ka čamcima za spasavanje, sve i da brod ne tone, i vi ćete da trčite u tom pravcu - objašnjava Stiven Tejlor, što će reći da ovakvom ponašanju doprinosi i takozvani mentalitet krda.

Foto: Printscreen/YouTube/South China Morning Post

Da li je ipak reč o prirodnoj reakciji?

Oven Kulemeka, sa američkog Univerziteta u Ilinoju, navodi u svom istraživanju iz 2010. godine da panično i antisocijalno ponašanje nije odlika kupovine koja prethodi nekoj katastrofi, odnosno, nepogodi. Radi se o tome da određeni pojedinci nastoje da budu organizovani.

Helen Džof, profesorka psihologije sa Univerziteta Koledž u Londonu, ističe da postoji određeni obrazac kada je u pitanju odgovor ljudi na rasprostranjenu krizu. Ključni činilac u tom pogledu jeste dostupnost ispravnih informacija, smatra ona.

Šta je alternativno rešenje?

Od panične kupovine bolji plan bi bilo da tokom čitave godine budemo pripremljeni na moguću krizu ili vanrednu situaciju. Takođe, preporučljivo je da se naprave zalihe samo onih namirnica i stvari koje su nam zaista potrebne. Besmislen skok u ceni proizvoda nastaje onda kada panična kupovina dobije masovne razmere.

Pristup verodostojnim izvorima informacija od izuzetnog je značaja kako bi se predupredile glasine i netačni podaci. Tako je u Japanu kolala priča po društvenim mrežama da nastaje nestašica toalet papira i papirnatih maramica, jer Kina više nema nameru da ih izvozi, pa su lokalne vlasti i proizvođači morali da podsete javnost da se ova roba proizvodi unutar zemlje i da nema opasnosti od nestašice.

Anksioznost građana mora da se obuzda, naglašava Helen Džof. Ukoliko osetite poriv da uđete u supermarket i kupite prekomerne količine različitih namirnica, zapitajte se šta je to čega se zapravo bojite.

- Ako su ljudi istinski uznemireni i uplašeni, onda bi trebalo da se obrate stručnjacima u oblasti mentalnog zdravlja za pomoć - poručuje Stiven Tejlor.

(N.I.)