5 moćnih psiholoških trikova koje reklame primenjuju da budu ubedljive, a da to i ne primetite

Foto: Pixabay

Svaki dan nas zapljusne bujica reklama, bilo da je reč o televiziji, internetu ili bilbordu negde u gradu. Neke od njih brzo iščeznu, dok druge istrajavaju u našim glavama danima, nedeljama ili duže. Naučnici nastoje da putem psiholoških ispitivanja utvrde zbog čega su pojedine reklame tako delotvorne, što nam dalje može pomoći da proniknemo u tajnu uspešnog ubeđivanja. Sledi pet psiholoških principa na kojima počivaju reklame sa učinkovitom porukom.

Ponovi, pa iznenadi

Srž ovog principa ogleda se u bajci „Tri praseta”. Prvo prase gradi kuću od slame, samo da bi je veliki zli vuk oduvao. Sledeće prase gradi kuću od drveta i dogodi se isto. Treće prase gradi kuću od cigle, ali vuk ne može da je sruši koliko god da „sune i dune”. Zli vuk zatim proba da se spusti niz dimnjak, ali ga na kraju dočeka uzavreli kazan. Ova bajka primenjuje moćno sredstvo za ubeđivanje, takozvani „ponovi-preseci” zaplet. Osnovna ideja je da se šablon ponovi sve dok ne nastane obrt kao faktor iznenađenja.

Ova struktura primenjuje se i pri oglašavanju. Primer je reklama u kampanji protiv upotrebe vatrenog oružja, gde je prikazano kako metak prolazi kroz jaje, pa jabuku, zatim lubenicu, a potom se dete pojavljuje na ekranu. Iako ne vidimo kako ga metak pogađa, već je stvoreno očekivanja onoga što će uslediti, a to predstavlja snažan emotivan obrt u korist poruke koju kampanja nastoji da prenese.

U svakodnevnom životu primenjujemo princip „ponovi-preseci” kako bi zaintrigirali druge dok iznosimo stav o nečemu.

Koristi se metaforama

Blizu 20% našeg usmenog i pismenog sporazumevanja predstavlja izražavanje metaforama, na šta često ne obraćamo puno pažnje. Jednostavna metafora sa proširenim značenjem pomaže informaciji da lakše dopre do mozga, piše BBC.

Istraživanje koje se bavilo antidepresivima je pokazalo da se ispitanicima svideo naziv izmišljenog leka po imenu ''Liftix'', ukoliko se depresija opiše kao neprestano loše raspoloženje, jer reč ''lift'' na engleskom znači „podići”, što će reći da ih naziv leka asocira na sredstvo koje podiže raspoloženje. Isto tako im se dopao naziv izmišljenog antidepresiva ''Illuminix'', ukoliko se depresija opiše kao mračno stanje, jer naziv ovog leka asocira na iluminaciju, odnosno, prosvetljenje mraka u koji zapadamo usled depresije.

Istraživanje rađeno na Državnom politehničkom univerzitetu u Kaliforniji navodi da će vaš odgovor tokom rasprave zvučati ubedljivije ukoliko se nadovežete na metaforu kojom se izrazio vaš sagovornik.

Prigrli greške

Studija sa Univerziteta u Torontu pokazala je da na potrošače jako dobro deluje lično iskustvo sa nekim proizvodom. Na primer, ukoliko neko uporedi svoj prethodni telefon sa sadašnjim. Pored toga što će navesti da je baterija novog telefona jaka, ta osoba može i da prizna kako je pogrešila kada je kupila prethodnu napravu i da nabroji njene mane.

Pozitivan govor se strogo primenjuje u marketingu kako bi se izbeglo pridavanje bilo kakve negativne konotacije proizvodu, ali mnogi stručnjaci iz ove oblasti svesni su i toga da greške mogu da budu od velike koristi ako se pametno primene pri oglašavanju.

Zagolicaj maštu

Tokom Evropskog prvenstva u fudbalu 2016., gledaoci su mogli da primete reč ''Probalby'' izloženu na stadionima. Sem toga, nije bilo dodatnih objašnjenja, ali je font reči neverovatno podsećao na logo poznatog brenda piva ''Carlsberg'' iz Danske. Ovom domišljatom strategijom uspeli su da se zaobiđu zakon Francuske, koja je tada bila domaćin, a koji brani promociju alkoholnog pića na sportskim događanjima.

Psihološka istraživanja navode da sadržaji koji nagoveštavaju, ali ne otkrivaju svoje značenje mogu da budu veoma efikasni u domenu marketinga, nasuprot očiglednim porukama.

Antonija Kraus sa nemačkog Univerziteta u Augzburgu nedavno je sprovela studiju na osnovu reklama poznatih brendova. Svaka reklama je na neki način nagoveštavala proizvod koji promoviše. Na primer, čuveni slogan ili poseban oblik ambalaže popularnog pića. Sa druge strane, imena i logo tih proizvoda su ili delmično ili skroz bila sakrivena.

Studija je pokazala da su bolje prošle reklame koje nisu toliko očigledne, za razliku od onih gde je bilo navedeno puno ime i logo proizvoda. Ispitanici su na reklame gledali kao na svojevrsnu slagalicu, a zadovoljstvo time što su uspeli da razreše misteriju slagalice pretočilo se u veću naklonost prema samom proizvodu.

Mamac kao dodatak

Kada nastojite da ubedite nekoga da donese određenu odluku, često je od pomoći da mu predstavite i sličnu, ali pomalo neželjenu opciju. Ta dodatna opcija služi kao mamac i čini vašu prvobitnu ponudu primamljivijom.

Mnoge kompanije odavno primenjuju ovu taktiku. U restoranima brze hrane vam mogu ponuditi piće u srednjoj i velikoj čaši, pri čemu je razlika u veličini skoro neprimetna, što će vas podstaći da platite razliku i uzmete malo veću ambalažu.

Svi ovi psihološki principi delotvorni su samo ako poruka koju želite da prenesete valja, ali i ako ih primenite na pravi način.

(N.I.)