Cegeri pali na testu za koronu: Virusi 9 dana mogu da prežive na ovim kesama

Foto: Shutterstock

COVID-19 definitivno daje novo značenje takozvanim "održivim" kesama, odnosno cegerima koji nisu za jednokratnu upotrebu, a za koje se društvo toliko dugo, i na kraju uspešno, zalagalo zarad zaštite okoline.

Teme za vas

Naime, kese za višekratnu upotrebu mogu sadržati virus gripa i korone, koji se vrlo lako može preneti po celoj radnji.

Naučnici godinama upozoravaju o rizicima koje sa sobom nosi ovakav tip kesa, kada je reč o virusima i bakterijama, ali su zvaničnici ignorisali njihove teorije, u nameri da "zaštite planetu". Sada kada je planeta vidno ugrožena, postavlja se pitanje, sa kojim smislom su vodili takvu politiku?

Jednokratne, plastične kese, iako nerazgradive, u prednosti su kada se radi o eliminaciji patogena iz vazduha. U državi Njujork, nedavno je na snagu stupio novi zakon koji zabranjuje jednokratne kese u većini trgovinskih lanaca, a ove nedelje demokratski zakonodavci su nastojali da primoraju sve kafeterije da uvedu višekratne šolje za kafu - što su Starbaks i drugi lanci odbili, radi suzbijanja korona virusa.

Džon Flanagan, republikanski lider Senata države Nujork, kritikovao je ove naredbe i apelovao na suspneziju zabrane plastičnih kesa, navodeći kako je "demokratska očajnička potreba za "zelenim", potpuno "nečista" u vreme korona virusa". Za sada, on se jedini protiv ovoj ideji.

COVID-19 je samo jedan od raznih virusa koji se mogu preneti po radnji, upotrebom višekratnih kesa, osim ako se one ne peru adekvatno, što uglavnom nije slučaj. Virusi i bakterije na njima mogu preživeti do 9 dana, prenosi jedna studija koja ispituje korona virus.

Rizik od širenja virusa ovim putem je jasno demonstriran u studiji iz 2018, koju je javno objavio "Journal of Enironmental Health". Naučnici s univerziteta Loma Linda, poslali su kupce u 3 radnje u Kaliforniji, s polipropilenskim kesama, poprskanim bezopasnim surogatom virusa.

Nakon što su kupci obavili kupovinu, naučnici su otkrili dovoljno visoke tragove surogata, da bi virus mogao da se prenese na šake potrošača i kasira, kao i na druge površine u radnji koje kupci dodiruju, poput neupakovanih proizvoda, upakovane hrane, korpa za kupovinu, kasa i tač ekrana za plaćanje.

Pređašnja studija rađena u Kaliforniji i Arizoni, pronašla je veliki broj bakterija na gotovo svim višekratnim kesama, i nijednu kontaminaciju na kesama za jedno korišćenje. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste što patogeni s višekratnih kesa mogu doći do, na primer, svežeg mesa koje je u njima.

Osim toga, naučnici apeluju da potrošači redovno peru svoje "cegere", posebno što ih neretko spuštaju na pod, na ulici, u prevozu, u objektu kroz koji prolazi mnogo ljudi.

Istraživači su 2012. anlizirali efekte zabrane jednokratnih kesa u San Francisku, i došli do zaključka da je ovde porast bolesti i smrtnih ishoda, povezanih s bakterijama, bio 25 odsto veći u odnosu na druga mesta koja nisu uvela ovu zabranu.

Odeljenje za javno zdravlje Njujorka govori o višekratnim kesama kao o "pametnom izboru", ipak, postavlja se pitanje kako taj izbor može biti pametan, imajući u vidu kako lako se virus zadržava na njima i prenosi dalje?

Kritike se, međutim, ne odnose samo na COVID-19 i ostale viruse, već i na to da ovaj izbor nije pametan iz razloga što papirnate kese zauzimaju mnogo više prostora na deponijama, a osim toga - one se brzo razlažu i krajnji proizvod su voda i CO2, koji znamo da stvara efekat staklene bašte, pa je tako zagađenje neminovno.

(Telegraf Biznis)