• 1

Korona će promeniti način na koji kupujemo, putujemo i radimo, a evo i zašto

Profesor s Univerziteta Južne Karoline, smatra da su Bregzit, trgovinski rat između Kine i SAD, i Covid-19 - okidači za preoblikovanje ekonomije

  • 1
turista fotoaparat

Foto: Pixabay.com

Svaka ekonomska kriza ostavlja svoje posledice, pa tako ni potresi zbog korona virusa nisu izuzetak. Baš kao u doba takozvane Velike depresije, koja je trajala od 1929. do 1941. godine.

Tada se mahnito proširio stav među stanovništvom da pažljivo koriste ono što imaju, jer ne znaju da li će im zatrebati kasnije, a činjenica je da danas sve više trošimo, a sve manje štedimo. Postoje uverenja da će situacija nastala zbog virusa Covid-19 definitivno promeniti način na koji kupujemo, putujemo i radimo, a evo i zašto.

Finansijska kriza u Aziji (1997) je dovela do najvećeg svetskog gomilanja deviza. Ona druga, ne tako daleka, iz 2008. dovela je do otkaza i lošijih plata, što i sada možemo očekivati. Ovoga puta, osim što korona utiče na privredu i ekonomiju, pre svega, utiče na zdravlje, tako da je stres na duplo višem nivou.

Ljudi mahnito kupuju namirnice, maske i sredstva za dezinfekciju, letovi se otkazuju, prodavnice ne rade ili rade kraće, nema druženja, ručanja u restoranima i ispijanja kafa u kafićima. Kao da je sve stalo, u najugroženijim regijama sveta.

Ne postoji grana koje nije "upućena" na ljude, bilo da je reč o radnicima ili konzumentima, a definitivno najviše trpe prodaja, turizam, ugostiteljstvo, avio-prevoznici. Ljudi su masovno primorani na rad od kuće, a kako mnoga zanimanja danas podrazumevaju obaveznu upotrebu kompjutera, to nije tako teško izvesti.

Rad od kuće, laptop

Rad od kuće u Evropi postaje praksa / Foto: Pixabay

Situacija s nestašicom bi mogla dovesti do toga da racionalnije kupujemo i trošimo, da stvaramo "razumne" zalihe nevezano za urgentne situacije i da čuvamo novac "za crne dane", na što smo nekako zaboravili. U jeku konzumerizma, nije lako imati kočnicu, ali bi ova situacija, kao i trgovinski rat između SAD i Kine, za mnogo građana mogla biti "poziv na buđenje".

Tek sada smo možda shvatili koliko je svetska ekonomija zavisna od Kine, kao najvećeg proizvođača, pokretača lanca snabdevanja, iz koje se nabavljaju sve neophodne komponente.

Osim toga, prinudni rad od kuće, koji sada mogu da iskuse brojni zaposleni, umnogome bi mogao da promeni naše radne navike u budućnosti, jer shvatamo da je i to moguće. Možda je ovo i opomena da previše vremena provodimo van kuće, u kancelariji, a premalo s porodicama?

U Americi je to češća pojava, ali Evropljani nisu navikli na rad od kuće.

S druge strane, možda je ova situacija i opomena da moramo da preispitamo našu kupovnu moć, potrošačke navike, resurse koji se osipaju. Sada, kada je situacija s koronom ozbiljno ugrozila tržišta rada, pa je tako više od 40.000 Austrijanaca već prijavljeno na šalteru za nezaposlene, postavlje se pitanje koliko su naše pozicije, zaista, sigurne?

Škole i fakulteti su sada primorani da se prebace na onlajn nastavu, odnosno na digitalizaciju, koju su do sada možda izbegavali u određenoj meri. Prema podacima, turistički sektor zapošljava jednog čoveka na desetoro ljudi, pa će trebati vreme da se oporavi, iako će turisti ubrzo ponovo početi da obilaze svet i letuju.

Korona virus nas je usmerio i na razmišljanje o onome što je zaista prioritetno, a to je pre svega - hrana. Saloni lepote se zatvaraju, butici, čak i pojedine ordinacije, ali prodavnice nemaju taj "luksuz", ni u vreme pandemije.

Centralne banke su ponovo u "niskom startu" kada je reč o hitnim merama, a vlade danonoćno ispituju i traže resurse kojima bi oporavile privredu i sve ugrožene sektore. Primera radi, Singapur već razmišlja da uvede obavezne higijenske standarde.

Kazuo Moma, ispred Banke Japana, kaže da će "jače kontrole na granicama, šira primena osiguranja i trajne radne i ostale promene" biti samo neke od mikroekonomskih mera koje će se održati i kada prođe virus. U Kini je regulatorno telo već donelu odluku da se trgovina divljim životinjama i njihova konzumacija - zabrane.

Očekuje se i da će ljudi sve češće kupovati onlajn, u želji da izbegnu gužvu i tržne centre. I kada virus prođe, svakako će ostati tragovi straha i opreza u ljudima, koji će se odraziti na nove potrošačke navike. U Kini se, na primer, već vidi učestalija onlajn zdravstvena usluga, jer pacijenti žele da izbegnu pune čekaonice.

Osim toga, vlade sveta će verovatno ulagati više u zdravstveni sistem, kako se ovakve posledice jedne pandemije ne bi ponovile. Iako se ovaj put "kola lome" na respiratorima, koji manjkaju svuda u svetu, trebalo bi ispitati i broj svih ostalih aparata i medicinskih sredstava neophodnih za adekvatnu prevenciju, odnosno lečenje.

Majkl Marpfri, s Univerziteta Južne Karoline, smatra da su Bregzit, trgovinski rat između Kine i SAD, i Covid-19 - okidači za preoblikovanje ekonomije.

Video: Beogradske prehrambene prodavnice i lanci dobro snabdeveni

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • DARKO 100%

    Dolazi vreme planeta majmuna,krajnje je vreme da se uloge promene😉

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke