• 6

Da li je ovo rešenje? Olakšice dati pod uslovom da obećaju da neće otpuštati ljude

Za ublažavanje ekonomskih posledica na privredu, mere države trebalo bi da budu fokusirane na privredu i građane koji su najviše pogođeni epidemijom

  • 6
grafikon rasta, porast, napredak ekonomija, biznis

Foto: Pixabay

Ekonomisti smatraju da bi odlaganje poreskih obaveza preduzećima, usled korona virusa, moglo biti presudno za to da firme zadrže zaposlene na nivou koji je postojao pre pojave epidemije.

Za ublažavanje ekonomskih posledica na privredu, mere države trebalo bi da budu fokusirane na privredu i građane koji su najviše pogođeni epidemijom, smatraju autori najnovijeg broja Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

"Odobravanje privremenih poreskih olakšica i oslobađanja za preduzeća u delatnostima koja su posebno pogođena epidemijom, kao što su hotelijerska preduzeća i preduzeća koja se bave prevozom roba i putnika, doprinelo bi da ona premoste problem likvidnosti do početka oporavka privrede", navodi se u saopštenju.

Takve olakšice bi mogle, smatraju, da obuhavataju privremeno oslobađanje od poreza na imovinu preduzeća iz oblasti hotelijerstva, odlaganje plaćanja poreza na zarade i socijalnih doprinosa za zaposlene koji nisu radili u periodu epidemije.

Država bi mogla, dodaju, da formira fond iz koga bi odobravala vanrednu socijalnu pomoć radnicima koji su usled epidemije prestali da dolaze na posao.

Kada je reč o ekonomskim prognozama, ukoliko bi se epidemija završila tokom prve polovine godine, očekuju da bi BDP države u celoj godini mogao da ostvari rast od oko 2 odsto, umesto planirana 4 procenta. Ipak, kažu da negativan uticaj epidemije na privredu Srbije nije moguće pouzdano proceniti.

Razlog tome je, kako navode, to što su ključne karakteristike epidemije neizvesne, odnosno nije poznata dužina njenog trajanja, ni ukupan broj ljudi koji će biti zaražen u Srbiji, niti u zemljama koje su naši ključni ekonomski partneri. Navode da su za sada samo delimično poznate mere koje će u Srbiji biti preduzete.

"Sporiji rast BDP-a, ali i smanjenje domaće tražnje i pogoršanje likvidnosti poreskih obveznika, imaće za posledicu automatski pad poreskih prihoda i rast fiskalnog deficita na oko 1,5 odsto BDP-a", navodi se u saopštenju.

Dalje piše da će fiskalni deficit dodatno porasti zbog troškova koji su direktno usmereni na suzbijanje epidemije (rast troškova zdravstva, bezbednosnih službi...), kao i zbog primene mera za ublažavanje negativnih efekata epidemije na privredu.

Prema njihovoj oceni, korona bi mogla da utiče na usporavanje realizacije javnih investicija zbog bolesti radnika, uvođenja karantina, nemogućnosti nabavke određenih inputa, pa bi rashodi države po tom osnovu mogli da budu manji nego što je planirano.

Ukoliko bi epidemija trajala tokom cele 2020. godine, negativni efekti na privredu bi bili, kažu, još snažniji, a privreda Srbije bi, prema tom scenariju, ušla u recesiju.

"BDP bi opao, dok bi fiskalni deficit bio preko 3 odsto BDP-a. Dugotrajnija epidemija bi uticala na značajnije smanjenje stranih direktnih investicija u Srbiju, čiji bi pad skoro sigurno bio veći od smanjenja deficita u tekućem platnom bilansu, usled čega bi se devizne rezerve značajno smanjile, dok bi se pojačali pritisci na slabljenje dinara".

Ocenjuju da se važno pitanje odnosi na to koliko će biti dugotrajne posledice epidemije na privredu Srbije i drugih zemalja. Privreda Srbije bi se u narednoj godini, dodaju, velikim delom oporavila od negativnih efekata epidemije, uz relativno visoku stopu rasta.

Ovaj uticaj je, kako kažu, sličan uticaju drugih prirodnih katastrofa kao što su velike poplave ili suše, koje izazivaju veliki pad privrede u godini u kojoj se dogode, ali već u narednoj godine sledi snažan oporavak.

Priroda usporavanja ili pada privredne aktivnosti usled epidemije se, navode, suštinski razlikuje od recesije koja je rezultat unutrašnjih problema privrednog sistema, kao što je to bio slučaj sa velikom recesijom iz 2008-2009. godine.

Video: Bolovanje i plata zbog korone u Srbiji: Danas vlada donosi pravilnik

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • DD

    Koliko pratim u Hrvatskoj država će zagarantovati minimalac svim radnicima koji rade kod poslodavca koji ne otpušta radnike. Dakle, ako poslodavac zadrži sve radnike može tražiti od države minimalac za svoje radnike.

  • Frizerka

    Mi smo unisteni, mali preduzetni koji zive od meseca do meseca i krpe se su gotovi. Od cega da platimo poreze, lokale, komunalije i da je na rate kako nadoknadi tih tri meseca nerada😭😭😭😭...Danas za ceo dan nijedna musterija, juce dvoje... 😭😭😭

  • Joca

    A kako ćemo mi u privatnim predškolskim ustanovama dobiti plate? Nadam se da neko misli i o tome? Mi ne radimo, vrtići su zatvoreni, roditelji nemaju obavezu da plaćaju vrtić ako dete ne ide u ovim uslovima.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke