Kako se koronavirus širi u kancelarijama i zbog čega su one idealno okruženje za njega

Foto: Pixabay.com

Širom sveta milioni ljudi napustili su svoje kancelarije kada su vlade država donele odluku da zaposleni rade od kuće. Ove mere su jedan od načina na koje svet pokušava da zaustavi širenje koronavirusa, jer su radnici sigurniji od infekcije dok su izolovani u svojim domovima nego u krcatim kancelarijama, piše BBC.

Ovo nisu samo mere predustrožnosti, jer su kancelarije pogodna mesta za širenje virusa i bakterija, što se dokazalo nebrojeno mnogo puta – kada jedna osoba dođe bolesna na posao, kašlje i kija u kancelariji, ubrzo se razboli još nekoliko i taj ciklus se nastavlja dalje.

Istraživanja su pokazala da se mikrobi, virusi i bakterije šire lako u kacelarijama. Krisi Hjuit, direktor institucionalnog istraživanja i strateških inicijativa na Školi nauke i matematike u Severnoj Karolini, istraživala je raznolikost i obilje mikrobakterijskog života u kancelarijama i došla je do važnih zaključaka.

- Ljudi mnogo vremena u toku dana provode u kancelarijama u kojima dele prostor sa drugima, a pojačani kontakt sa površinama koje mnogi dodiruju povećava količinu mikroba i na tim površinama i u vazduhu – kaže ona.

Drugim rečima, mnoge od često dodirivanih površina u vašoj kancelariji mogu biti prenosioci virusa. Što više kolega dođe u kontakt sa njima, veći je rizik od zaraze.

Prema jednoj studiji sa Univerziteta u Arzoni, površine kao što su frižideri, drške fioka, ručice slavina, kvake na vratima i aparati za kafu imaju njaveću koncentraciju mikroba na sebi, a prema drugom istraživanju, koje je izvršilo Američko društvo za mikrobiologiju, oni putuju veoma brzo. Istraživači su došli do ovog zaključka tako što su bezopasni virus stavili na samo jednu kvaku ili na sto u kancelariji poslovne zgrade. Prva oblast koja je bila zaražena je bila soba za ispijanje kafe, a u toku od dva sata virus se mogao detektovati na 40 do 60 odsto radnika, posetilaca i predmeta koji se često dodiruju.

Ako zaposleni ne vode mnogo računa o higijeni, ovaj proces može biti i brži: jedna studija iz 2019. godine ustanovila je da samo u 61 odsto kancelarija u Velikoj Britaniji radnici posle odlaska u toalet peru ruke kako treba, toplom vodom i sapunom.

Virus u vazduhu

Prljavi prsti i stolovi su jedna stvar, ali najveći rizik za širenje virusa je ono što putuje kroz vazduh.

- Najveći rizik nije u samoj kancelariji, nego u bolesnim radnicima. Ako je jedna osoba bolesna, ona će preneti mikrobe kašljanjem i kijanjem, dodirivanjem površina i bliskim kontaktom sa drugima. Čak i ako ona ostane za svojim stolom, mikrobi se mogu raširiti preko letećih kapljica koje mogu da padnu na bilo koju površinu i kontaminiraju je – kaže doktorka Ali Kan, epidemiolog i profesor na Koledžu javnog zdravlja UNMC na Univerzitetu u Nebraski.

Vazduh koji cirkuliše u kancelarijama takođe može da doprinese širenju mirkoba. Hjuit kaže da u zatvorenim prostorima mikrobi funcionišu kroz vazduh i kroz sistem za grejanje, ventilaciju i klimu.

- Održavanje sistema i filtracija imaju veliki uticaj na to kako kontaminanti lebde kroz vazduh, pa u zgrdama koje se ne održavaju kako treba cirkulacija, filtracija, vlažnost vazduha i temperatura u kancelariji mogu da doprinesu taloženju veće količine mikroogranizama – kaže ona.

Nastavite da perete ruke

Kućne „kancelarije“ u kojima su sada mnogi od nas lakše su kontrolisana okruženja jer u njima cirkuliše manje ljudi, pa postoji manje površina na kojima se mikrobi zadržavaju, kaže Lisa Akerli iz Internacionalnog naučnog foruma o kućnoj higijeni. U kući nema toliko kritičnih površina, niti ćete morati da birnete o tome da li vaše kolege paze na higijenu.

Ali ako izađete napolje, i dalje možete da unesete virus u kuću sa sobom ukoliko niste pažljivi.

- Virus ne može sam od sebe da se pojavi u vašoj kući, nego u nju mora da ga unese inficirana osoba – kaže Kan.

To znači da ako ste bili u kontaktu sa nekim ko je bolestan ili ako ste dodirnuli inficiranu površinu, možete virus preneti u svoj dom.

Ipak, treba da zapamtite da se virusi razvijaju samo u telu, a u njega ih unosite najčešće tako što rukama dodirnete lice. Ovo važi i za koronaviruse, uključujući i Sars-CoV-2: čak i ako je virus na vašim rukama, on mora da nađe način da uđe u organizam.

Zbog toga je važno da, bez obzira na to da li ste u kancelariji ili kod kuće, pravilno dezinfikujete ruke. Perite ih sapunom i toplom vodom, ne kraće od 20 sekundi, što češće možete, ili koristite sredstav za dezinfekciju koja sadrže više od 60 odsto alkohola.

(V. T.)