• 1

Radna mesta prioritet: Srpski menadžeri predlažu antikrizne mere

Srpska asocijacija menadžera je javno poslala poruku svojim članovima i poslovnoj javnosti da su u kriznim vremenima prioriteti zdravlje i sigurnost zaposlenih, očuvanje radnih mesta i poslovnih procesa, uz apel da se ne prekida lanac plaćanja koji bi srpsku privredu uveo u dublju krizu

  • 1
grafikon rasta, porast, napredak ekonomija, biznis

Foto: Pixabay

Mere za radna mesta u privatnom sektoru su ključna karika za snažan podsticaj opstanku preduzeća i njihovom aktiviranju s prolaskom krize i deo su interventnih mera fiskalne politike koje predlaže Savez ekonomista Srbije.

Ono na posebno ukazuju je potreba:

1. Da država što pre izađe sa ekonomskim merama, kao i da mere budu usmerene prema svim granama privrede, ali sa posebnim fokusom na mikro, mala i srednja preduzeća koja podnose najveći teret ove krize. Pri tome pre svega mislimo na:

a. Mere za povećanje likvidnosti i pristup povoljnijem finansiranju
    b. Mere usmerene na rasterećenje zarada
    c. Mere koje bi omogućile refinansiranje tekućih potraživanja i kapitalnih investicija

U dokumentu “Prilog inicijativi za definisanje antikriznih mera ekonomske politike”, navodi se da bi konkretne predložene mere koje se odnose na radna mesta trebalo da budu primenjene u periodu od najmanje tri meseca, sa mogućnošću produžetka primene.

Uoči sutrašnjeg predstavljanja seta ekonomskih mera koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić, Savez ekonomista Srbije, između ostalog, predlaže među merama za radna mesta da poslodavac ne plaća porez na zarade i doprinose za zaposlene koji su na neplaćenom odsustvu, a da naknada za plaćeno odsustvo mora biti najmanje jednaka iznosu od 70 odsto neto minimalne zarade u Srbiji.

Predlog je i da se za zaposlene na neplaćenom odsustvu uvodi posebna novčana naknada koja ne može biti manja od 60 odsto neto minimalne zarade, a koja bi se isplaćivala iz budžeta.

Poslodavac bi, kako predlaže Savez ekonomista Srbije, plaćao 50 odsto poreza na zaradepredlaže antikrizne mere i doprinose za zaposlene koji rade od kuće puno i nepuno radno vreme.

Po tom predlogu, poslodavac ne bi plaćao porez na zarade i doprinose za zaposlene koji podležu obaveznoj izolaciji i za zaposlene koji ne rade usled naredbe državnih organa. U tim slučajevima zaposleni bi iz budžeta dobijali naknadu kao zaposleni na neplaćenom odsustvu. Među interventnim merama koje predlaže Savez ekonomista Srbije su i da se na najmanje tri meseca obustavi plaćanje poreza na dobitak i poreza na imovinu.

Nakon isteka tri meseca porez na dobitak bi se, kako predlažu, plaćao u visini od 50 odsto obračunatog iznosa za 2020. godinu. Traže i da se u periodu od najmanje tri meseca obustaviti plaćanje paušalnog poreza čime bi se, kako navode, olakšao položaj preduzetnika.

U Savezu ekonomista Srbij smatraju da na najmanje tri meseca treba obustaviti obračun kamata na dospele poreske obaveze i plaćanje parafiskalnih nameta kao što su firmarine, članarine, ekološke takse i slično.

Predlažu i da se nakon isteka vanrednog stanja razmotri smanjenje visine poreza na dobit sa 15 odsto na 10 odsto. Među merama na strani budžetskih rashoda koje treba preduzeti su da se izvršavaju planirani budžetski rashodi za penzije i javne investicije.

Navode da ne treba isključiti mogućnost umerenog umanjenja zarada u javnom sektoru ako kriza potraje više od nekoliko mesec. Ocenjuju da je neophodno odlaganje investicionih projekata koji imaju mali doprinos privrednom rastu i preusmeravanje tih sredstava za finansiranje mera antikriznog programa.

Takođe, navode da je potrebno preispitivanje planiranih rashoda i njihovo smanjivanje na svim pozicijama javnih nabavki koje nemaju veze sa merama zdravstvene, socijalne i ekonomske zaštite u uslovima krize.

Smatraju i da je nužno i potrebno povećanje rashoda za zdravstvo i socijalnu zaštitu.

Paralelno sa interventnim merama fiskalne politike neophodno je, kažu u Savezu ekonomista Srbije, definisati set mera koje će podrazumevati dramatično povećanje likvidnosti privrede, čiija implementacija mora, kako poručuju, biti rekordno brza.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mujo

    Ako se nesto korisno izrodi iz ove krize to je da pocnemo ponovo da postujemo struku. Kao sto sada slusamo infektologe tako bi trebalo slusati ekonomiste, inzenjere, poljoprivrednike, zanatlije, preduzetnike.......od cijeg znanja I iskustva zavisi sudbina zemlje. Ne davati vise preveliki znacaj politikantima, folirantima, neznalicama, sovinistima, "navijacima", ........

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke