Poslodavci će zadržati svoje radnike i njihovo znanje: 20 milijardi evra za 2 miliona Nemaca

Cilj programa Kurzarbeit je da se u doba krize izbegnu masovna otpuštanja / Foto: Tanjug/AP

"Kaluza und Schmid", berlinska kompanija koja se bavi organizacijom sajmova, korporativnih tim bildinga i ostalih događaja, imala je prilično dobru godinu.

Direktor Rudiger Koh ispričao je za Blumberg da su imali toliko popunjen raspored, da su morali da odbijaju nove poslove. Ipak, krajem februara situacija se logično promenila, pa su klijenti njih počeli da odbijaju, prenosi Novac.hr.

Teme za vas

Tačnije, počelo je otkazivanje događaja, pa je ova firma (koja zapošljava 80 ljudi) ostala bez 30 projekata vrednih 1,6 miliona evra - i to za samo nekoliko dana.

Koh je tada uradio nešto mnogima nezamislivo: umesto da otpusti radnike, poslao ih je njihovim kućama i nastavio redovno da ih plaća. On se, naime, prijavio za državni program Kurzarbeit, odnosno "kratkoročni rad" koji je Nemačka osmislila još u vreme Drugog svetskog rata.

Ukratko, cilj programa je da se u doba krize izbegnu masovna otpuštanja.

- Da nema kratkoročnog rada, morali bismo da otpustimo manje-više sve naše radnike, a sad smo u mogućnosti da zadržimo i njih i njihovo znanje – rekao je Koh.

Kurzarbeit pokriva 60 odsto izgubljene plate, odnosno 67 procenata za roditelje. Kompanije i dalje moraju da plaćaju radnike, a onda traže "povraćaj novca" od Vlade. Slične programe su primenile i Francuska, Italija, Holandija.

- Kratkoročni rad omogućava kompanijama da prebrode krizu koja nije njihova krivica i da, kada se situacija popravi, ponovno pokrenu poslovanje, veoma brzo i sa istim osobljem – objasnio je Markus Helfen, naučnik iz oblasti ljudskih resursa s berlinskog Univerziteta "Free".

Tradicionalno, glavni korisnik Kurzarbeita je bio sektor proizvodnje, ipak, sada Vlada Angele Merkel najviše pomaže uslužnoj industriji, zbog zatvaranja svih ugostiteljskih objekata.

Tokom 2009. godine i finansijske krize, 1,5 miliona Nemaca bili su korisnici kratkoročnog rada. Ove godine se očekuje da će taj broj iznositi barem 2,15 miliona ljudi, što će Nemačku koštati oko 20 milijardi evra.

Otprilike 76.700 kompanija prijavilo se za program samo u jednoj nedelji, dok je u proteklih godinu dana taj broj u proseku iznosio 600 firmi sedmično.

Folksvagen planira da 80.000 svojih zaposlenih u Nemačkoj prijavi za ovaj program. Njegov rival, Dajmler, prijaviće 170.000 svojih radnika, a sportski gigant Puma - 1.400 osoba.

(Telegraf Biznis)