• 1

Zašto političari ne vole berzu?

Nedavna najava visokih državnih zvaničnika da "može da se razgovara" o izlasku jednog javnog preduzeća na berzu iznova je podsetila na otužan odnos kreatora ekonomske politike prema domaćem tržištu kapitala

  • 1
Političari, berza, zašto političari mrze berzu

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Media Centar/Shutterstock

I dok političari jedva čekaju da budu uslikani na nekoj od prestižnih svetskih berzi tokom bilateralnih poseta, na Beogradskoj berzi gotovo da ne žele da se pojave ne bi li neko njihovu političku zvezdu povezao sa ovim usahlim tržištem.

No, šta je to zapravo u srži prezira ovdašnjih političara prema Beogradskoj berzi?

Verovatno najpre psihološka odbojnost na sam koncept berze koja predstavlja svojevrsno biralište gde investitori svakodnevno glasaju o poverenju prema kompaniji, tačnije njenoj upravi. I dok političari provere kod birača obično imaju svake četiri godine, rukovodioci u korporacijama su na "tapetu" ulagača svakoga dana, koji kupovinom ili prodajom akcija iskazuju sud o načinu na koji se kompanija vodi.

Ekstremni nivo nepoverenja znači i drastičan pad cene akcija što po pravilu vodi smeni postojeće uprave i pokušaju regenerisanja kompanije sa novim upravljačima. Ovaj mehanizam više nego uspešno funkcioniše na razvijenim tržištima desetinama pa i stotinama godina te je jasno da bi insistiranje na njegovoj primeni kod nas moglo razviti razne analogije.

Možda još veća odbojnost prema berzi dolazi od činjenice da ona predstavlja više nego jasno ogledalo privrednih prilika. Kao mesto koje predstavlja esenciju tržišnih odnosa, na berzi nije moguće uspostaviti sistem subvencija i prikazati rekordan priliv stranih ulaganja. Tačnije, favorizovanje jednih tržišnih učesnika (po pravilu onih jačih) vodi vremenom do urušavanja ovog tržišta koje može funkcionisati samo ako postoji fer tržišna utakmica zasnovana na poštovanju prava najslabijih igrača.

Ništa manje važna funkcija berze nije ni u obezbeđivanju transparentnosti poslovanja. Premda bi većina javnih preduzeća transformisanih u korporacije i dalje poslovala pod kontrolom države kao većinskog vlasnika, ovo bi stvorilo priličnu nelagodu kod direktora i  članova uprave usled prevelikog broja očiju uprtih u ključne poslovne odluke kompanije. Iako je svima jasno da manjinski akcionari ne bi mogli značajnije uticati na poslovnu politiku ovih preduzeća, razotkrivanje načina njihovog poslovanja više je nego dovoljno za formiranje animoziteta prema tržištu kapitala. 

Stoga će još zadugo ovdašnjom privrednom scenom dominirati strane kompanije podržane novcem poreskih obveznika i privilegovani domaći privrednici. Državna preduzeća će nastaviti neslavan silazni trend, dok će tavoriti brojni preduzetnički poduhvati u nedostatku izvora finansiranja i poštene tržišne utakmice.

Očito u ovakvoj konstelaciji snaga zasad za berzu nema mesta, a o tome će moći da se razgovara kada budemo kanili da stvorimo pravu tržišnu privredu.

(Autor: Nenad Gujaničić, Momentum Securities)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • anonimus

    A zasto ne vole kriptovalute? Bitcoinkupovinaprodaja je sada ulaganje u buducnost, a nasi kao da to ne shvataju :(

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke