"Vladino rešenje problema obično je loše kao i sam problem, pa i gore". Šta bi mu na to rekao Tramp?

Milton Fridman / Foto: Guliver/Getty Images/Alex Wong

Svet je u šoku: ovakvu krizu još nismo videli. Ni 1929, ni 2008, a osim toga, za izbijanje pređašnjih "ekonomskih oluja" bilo je potrebno tri godine, dok je korona kriza nastupila za tri nedelje.

Teme za vas

Sada se ne suočavamo samo sa ekonomskim potresima, padom na berzama, nestabilnim tržištima, slabom prodajom i ugroženim sektorima privrede, već i sa zdravstvenom krizom, pa deluje da ponegde i dalje stoji otvoreno pitanje koga prvo spašavati: ljude ili finansije?

Kako smo i prethodno pisali, neki stručnjaci kažu da možemo da spasimo oba, i da nam ne vredi da se fokusiramo na ekonomiju, jer ona i dalje zavisi od brojne radne snage, a ako se radnici razbole ili preminu - onda nema ni poslovanja, to jest privredne aktivnosti, to jest obrta novca.

Ono što je posebno zapanjujuće jeste to što SAD, možda prvi put u svojoj istoriji, ne deluje kao sila, uprkos pomoći koju šalje, već kao svetski epicentar pandemije koji ne drži konce u svojim rukama. Broj prijavljenih za novčanu nadoknadu je milionski, razni sektori pucaju, a Trampa optužuju za presporu reakciju na koronu.

Pre nekoliko godina, Dejvid Fridman, sin čuvenog ekonomiste, gostovao je u Beogradu i tom prilikom za Nedeljnik rekao "da bi njegov otac bio srećan što se tržište proširilo do mesta kao što su Kina i Vijetnam, i što je ponovo oživelo u bivšim sovjetskim državama i njihovim satelitima".

S druge strane, dodao je da bi njegov otac "bio nesrećan zbog sve veće neuljudnosti političkih diskusija u Americi, oživljavanja protekcionizma i sve većeg korišćenja argumenata o zaštiti životne sredine, posebno o klimatskim promenama, kao izgovora za Vladine intervencije iz političkih motiva".

Da li je ova kriza mogla biti sprečena? Možda i nije, ali je mogla biti držana pod kontrolom više nego što jeste, naročito tamo gde su ekonomije jake. Ipak, sada smo otkrili i da njihovi zdravstveni sistemi imaju više "rupa" nego što smo mislili. Bil Gejts je rekao da je trebalo delovati još u januaru i manje trošiti resurse na nuklearno oružje, a više na zdravlje i mikrobe.

Međutim, u januaru smo mislili da se to dešava "tamo negde daleko" i da je Zapad siguran.

Režiser i opozicioni aktivista Majkl Mur je u svom filmu Fahrenheit 9/11 iz 2018. rekao da se "Tramp ne boji oluje, jer je on sam oluja. Dok ostali beže od nje, tražeći sklonište, on je pravi".

Fridman je, svojevremeno, govorio: "Ako stavite Saharu pod upravu Federalne vlade, za 5 godina tamo ne bi bilo dovoljno peska".

Čuveni američki profesor Nurijel Rubini, poznat i kao Doktor Propast,  koji je predvideo prethodnu globalnu krizu, a godinama unazad ukazuje da rast dugova, pre svega korporativnih, sada upozorava da svetu preti još veća kriza.

Naposletku ove priče, a na početku ekonomsko-političkih previranja ili zbližavanja, šta bi Donald Tramp rekao na Fridmanovu misao: "Mislim da je rešenje koje Vlada nudi za neki problem, obično loše kao i sam problem, i vrlo često pogoršava stvari".

Fridman je "krivac" za neoliberalno tržište kakvo danas poznajemo i verovatno za mnoge stvari nije bio u pravu, ali jedno se pokazalo kao tačno: "Samo kriza proizvodi pravu promenu. I kada dođe ta kriza, postupci koje ćemo preduzeti umnogome zavise od politika koje nas okružuju".

(Telegraf Biznis/B.Đ.)