Dupla kriza?! Privrede širom sveta čeka šamar otrežnjenja posle korone

Foto: Shutterstock

Zbog ekonomija koje tonu usled pandemije korona virusa vlade sklapaju istorijski ogromne fiskalne pakete potrošnje kako bi podržali milione svojih građana i preduzeća.

Teme za vas

Ova potrošnja je potrebna za podršku ekonomijama - zvaničnici su oko toga saglasni. Ali dug nastao vremenom mogao bi značiti dublju krizu i dupliranu recesiju za neke zemlje, pokazuju novi izveštaji.

- Možda dolazi kriza duga - napisala je nedavno Ekonomska obaveštajna jedinica (EIU). - Za sada vlade povećavaju fiskalnu potrošnju za borbu protiv epidemije, održavanje osnovne ekonomske strukture i zadržavanje radnika na svom poslu. Kao rezultat toga, fiskalni deficit će se u narednim godinama naglo povećati -

Još početkom januara, pre nego što je bilo koja zemlja počela da uvodi mere zbog korona virusa, Svetska banka upozoravala je na rizik globalne dužničke krize. Talas nakupljanja duga, koji je započeo 2010. godine, opisala je kao "najveći, najbrži i najšire rastući rast“ globalnog zaduživanja od sedamdesetih.

U prvoj polovini 2019. godine, globalni dug porastao je za 7,5 biliona dolara, dosegnuvši novi rekord od više od 250 biliona dolara, objavio je Institut za međunarodne finansije.

Pola sveta traži pomoć od MMF

- Bez znakova usporavanja, očekujemo da će globalno opterećenje duga premašiti 255 biliona dolara - napisao je MFF krajem 2019. godine, pre nego što je bila godina završena i mnogo pre nego što je neko govorio o globalnoj pandemiji.

Sada, Međunarodni monetarni fond projektuje da će globalna ekonomija ove godine „vrlo verovatno“ pretrpeti najgoru finansijsku krizu od Velike depresije, jer vlade širom sveta pokušavaju da se bore protiv širenja Covid-19. Fond sa sedištem u Vašingtonu sada očekuje da se globalna ekonomija smanji za 3% u 2020. godini. Za razliku od toga, u januaru je prognozirala globalno povećanje BDP-a od 3,3% za ovu godinu.

Pola sveta je sada zatražilo od MMF-a rešenje odnosno paket pomoći, rekla je šefica te organizacije Kristalina Georgieva, naglašavajući ozbiljnost ekonomske krize.

Izveštaj EIU-a upozorava da pod takvim neviđenim pritiskom i bez izvesnosti koliko dugo će trajati trenutna kriza, mogućnosti država da se izvuku iz dužničkog ropstva su manjkave. Iako se štednja u prošlosti koristila za suzbijanje visokog fiskalnog deficita, ovo je malo verovatno da će se pokazati održivim tokom bilo kakvog postkriznog oporavka, imajući u vidu nivo traume i ekonomske štete koju će svet doživeti.

Bez realnih mera za sprečavanje krize sa državnim dugovima, drugi i potencijalno dublji udar mogao bi pogoditi ekonomije - posebno jako zadužene razvijene zemlje poput Italije i Španije, upozorio je EIU.

Španija i Italija su najgore pogođene zemlje po broju slučajeva koronavirusa posle SAD. Veći deo južne Evrope opterećuje visok dug, fiskalni deficit i starenje stanovništva.

- Možda čemo imati još lošije vesti. Jasno da će nam trebati još finansiranja - navodi se.

(Telergaf Biznis)