Svet posle korone očekuje 7 velikih promena: Da li smo spremni?

Pandemija bi mogla trajno da promeni način na koji poslujemo / Foto: Shutterstock

Posle pandemije korona virusa, svet očekuje sedam velikih promena, a predviđa se i da će trenutno globalno stanje biti uvršteno u istorijske događaje poput Velike depresije ili globalne finansijske krize iz 2008. godine.

Teme za vas

Ovih 7 stvari, nakon pandemije, više nikada neće biti iste:

Onlajn kupovina u zenitu

Izolacija u domovima i zatvorene radnje rezultirale su povećanim interesom za onlajn i beskontaktnu kupovinu, pa se zato predviđa da bi, barem kratkoročni pobednici ove situacije, trebalo da budu oni koji pružaju robu i usluge bez potrebe da stupe u fizički kontakt sa svojim kupcima, prenosi Buka.

Pobednici u ovoj kategoriji svakako bi mogli biti pružaoci "cloud computing" usluge poput Zuma, Majkrosofta i ostalih kompanija za virtuelnu stvarnost, poput Okulusa i Netfliksa. Promet društvenih medija će porasti, ali prihodi od oglašivača trpeće zbog slabe potražnje i narušene ekonomije.

U kratkom roku mogli bi da se izdignu i pružaoci usluge e-kupovine, kao i dostave hrane i osnovnih potrepština. A kad se ekonomija na kraju poboljša, pozitivni efekti za ovu grupu uglavnom će potrajati zahvaljujući, do tada već ukorenjenim, navikama kupaca.

Nov način rada

Kako navodi portal, ljudi treba da se pripreme i na nov način rada pošto bi neki poslodavci mogli da nastave da primenjuju rad od kuće. Tehnologija rada na daljinu omogućava kvalitetno obavljanje posla i komuniciranje putem onlajn platformi.

S druge strane, to bi moglo da prouzrokuje ozbiljan udarac tržištu poslovnih nekretnina, budući da bi mnogi sektori mogli da imaju kvantitativno manju potrebu za fizičkim radnim mestima.

Način rada od kuće takođe bi mogao dovesti do egzodusa radnika iz velikih gradova i do njihovog preseljenja u manje naseljena područja, s manjim troškovima života.

Automatizovanje poslova

Naime, brojne kompanije, da bi preživele ekonomsku i finansijsku krizu, moraće da otpuste određeni broj radnika i da automatizuju ono što se može automatizovati.

Mogle bi da uvide da poslove koji se obavljaju na daljinu mogu da obavljaju i visoko kvalifikovani radnici u zemljama s nižim troškovima.

Kako se predviđa, poslovi će se prvo premestiti iz poslovnih u kućne uslove, a s vremenom će se prebaciti s udaljenih domaćih lokacija na udaljene prekomorske.

Poslovi će se prvo premestiti iz poslovnih u kućne uslove / Pixabay.com

Medicinske inovacije

Jedna od promena koje se očekuju jesu i inovativna medicinska dostignuća, ali ne samo ona na koja smo navikli, u smislu progresa u znaju i iskustvu. Telemedicina bi mogla da postane novi standard.

Lekari u SAD već sada obavljaju preglede na daljinu, preko državnih linija, mogu da šalju e-poštu i da obavljaju video pozive s pacijentima. Pružaoci zdravstvenog osiguranja sada moraju da plaćaju usluge telemedicine.

Očekuje se da će se telemedicina poboljšati i proširiti - boljim testiranjem i dijagnostikom kod kuće i sa sveprisutnim usvajanjem nosivih proizvoda, koji kontinuirano prate pojavu simptoma.

Amfiteatar ili onlajn nastava?

Takođe, pandemija je prisilila i brojne univerzitete da nastavu premeste u onlajn format, a ukoliko se nastavi ovaj stil predavanja, kako navodi portal Buka, studenti bi mogli da se na jesen zapitaju - koliko smisla uopšte ima plaćati akademsku godinu i studentski život u drugom gradu?

U tom slučaju, univerziti će se suočiti s pritiskom kako da smanje troškove, pa bi mogući izlaz mogli da pronađu u hibridnom modelu nastave koji frontalnu nastavu svodi na onlajn zadatke, utemeljene na projektima, i studentske radne grupe.

To će znatno smanjiti troškove, a istovremeno će najboljim instruktorima omogućiti da svoje znanje usmere na više učenika.

Kraj globalizacije?

Po završetku pandemije, predviđa se i da će se ljudi, ali i roba sve manje kretati, što bi moglo dovesti do propadanja međunarodne trgovine.

Kako bi ojačale svoju sposobnost preživljavanja tokom dužih razdoblja ekonomske samoizolacije, vlade mnogih zemalja potrudiće se da ojačaju domaće proizvodne kapacitete.

Korporacije će sve više da favorizuju otpornost centralizovanih domaćih lanaca nabavke u odnosu na delotvornost globalizovanih. Vazduhoplovne kompanije, ugostiteljstvo i turizam doživeće snažan pad potražnje tokom, a i neposredno nakon krize.

Jača međunarodna saradnja

Nakon početnog povlačenja globalizacije, mnoge zemlje mogle bi da spoznaju stvarne tehnološke i virusne pretnje, zbog čega bi izlaz iz problema mogle da potraže u međunarodnoj saradnji.

Usvajajući osećaj pragmatičnog internacionalizma, zemlje bi razvile međunarodne norme, sisteme praćenja i izveštavanja, kao i koordinisane planove za reagovanje i krizne situacije.

Koordinisani globalni dogovor, tokom sledeće pandemije, učinio bi da naredbe o samoizolaciji budu delotvorne, a istovremno bi se skratila ekonomska obustava, navodi portal Buka.

(Telegraf Biznis/Tanjug)