• 0

Dan posle je već počeo, budućnost rada dešava se sada: Ovo je ono "jednom u 100 godina"

Kako se pripremiti za period posle korone?

  • 0
Biznis izazov

Foto: Printscreen

Pronalazak načina da ostanemo konkurentni novim i promenjenim biznis modelima, proizvodima i uslugama prilagođenim novim zahtevima potrošača na globalnom tržištu, da se ubrzamo u svetu koji se ubrzao, da ne čekamo da tumačimo, već da stvaramo budućnost, da koristimo nove digitalne modele, inovativne pristupe i disrupciju – deo je zaključaka sa šeste online konferencije "Biznis u izazovnim vremenima – Kako se pripremiti za period posle korone" u organizaciji Srpske asocijacije menadžera i ICT hub-a.

O načinima kako se pripremiti za period posle korone govorili su Dragoljub Damljanović, predsednik SAM-a, Smart Grid Services Sales VP, Schneider Electric, Branko Milutinović, CEO kompanije Nordeus, Prof. dr Goran Pitić, predsednik saveta, FEFA, Radojka Nikolić, direktorka i glavna i odgovorna urednica, Nira Press, Dušan Tomić, partner, EY. Moderatori razgovora: Dejan Ranđić, član UO SAM-a, direktor DNA&ICT Hub-a i Kosta Andrić, Managing partner, ICT Hub.

"Dan posle" je već počeo, promenio se način razmišljanja, a potrebno je, prema rečima Dragoljuba Damljanovića, predsednika Srpske asocijacije menadžera, da naučimo da živimo u novim okolnostima i biće u prednosti oni koji brzo uvaže nova razmišljanja i ponašanja i zaposlenih i potrošača.

- Mi se prisilno treniramo da radimo na drugačiji način. Videćemo sigurno mnogo dobrih stvari od toga, a verujem i naši klijenti. Svakako da nam je najvažnije da sačuvamo i zaposlene i klijente istovremeno, jer će oni i u budućnosti činiti naš biznis. Ovo nije evolucija, već revolucija u načinu poslovanja, moramo da očuvamo timove i ljude koji će moći da rade sve ono šta je potrebno klijentima i da im pomognu da prevaziđu probleme -

Branko Milutinović, CEO Nordeusa očekuje dosta inovacija, ali i dosta promena kod onih koji ne budu uspeli da se prilagode.

- Čini mi se da je ovo jedan od katalizatora da se digitalni proizvodi i usluge ubrzaju još više, da se postojeći modeli prilagode novim situacijama. Ako nešto promenite i vidite da je dobro, ne vraćate se na staro. Moramo da pronađemo način da ostanemo konkurentni biznis modelima, proizvodima i uslugama na globalnom tržištu, jer digitalna revolucija daje najbliže jednake šanse ljudima da se svojim znanjem i radom borimo na svetskom tržištu. U gejming industriji pandemija suštinski ne pravi disrupciju, ali smo svi zajedno u ovome, moramo da se borimo da nađemo nove prilike da izađemo iz ovoga možda i bolji - kaže Milutinović i dodaje da je primetno da ljudi ispoljavaju više empatije i da se u samoj kompaniji bolje razumeju potrebe na individualnom i timskom nivou, da ljudi vode računa da se prilagode i da će se truditi da to zadrže.

Menja se svet biznisa i svet rada

Wellness, posao

Foto: Shutterstock

Goran Pitić, predsednik saveta FEFA, smatra da se budućnost rada dešava danas.

- U vremenu kriza i recesija 14 odsto kompanija nadmašuje prethodne profile rasta i razvoja. I u ovoj krizi biće onih koji će pronaći šta su to nove potrebe potrošača. Ne smemo da nastavimo tamo gde smo stali pre početka pandemije, jer bi to značilo da smo preskočili jednu generaciju, neki poslovi neće zahtevati nikakvu vrstu ubrzanja, disrupcija je velika u načinu ponašanja, razmišljanja, svet se ubrzao i mi moramo da se ubrzamo. Ne možemo istom brzinom da poslujemo u ubrzanom svetu, preskočiće nas neki drugi. Trebalo bi da pokušamo da budemo ispred vremena, da ne čekamo da tumačimo, već da stvaramo budućnost, da namećemo norme, nove digitalne modele, inovativne pristupe -

Radojka Nikolić, vlasnica i direktorka magazina Biznis i Ekonometar ističe da je sve ovo što se događa stvorilo patološku ekonomsku sliku, jer će se promeniti svet biznisa i svet rada.

- Ne govorimo samo o jednom danu posle, jer se priča o pandemiji u talasima. Država se nije proslavila ekonomskim merama koje je donela, kasni se sa njihovom primenom. Mogli smo da pogledamo neke primere mera u drugim zemljama, pa da prilagodimo. Postoje modeli, poput onih iz Nemačke, koji bi mogli da budu motivacioni potez za preduzetnike, za razvoj preduzetništva, a to je da se smanje porezi i doprinosi, da se učini da budu tako mali da se ne isplati poslovati u sivoj zoni, to bi bilo blagotvorno -

Ne postoji univerzalni model, ali bilo bi dobro, prema rečima Dušana Tomića, partnera, EY, da se pogleda šta su radile kompanije koje su uspešno prebrodile krizu 2008. godine.

- Kompanije su tada preusmerile dobar deo budžeta u istraživanje i razvoj, nama je instiktivno da te segmente smanjujemo. Dosta njih ušlo je u akvizicije u trenucima krize, jer su videle priliku da prošire svoj osnovni posao, uđu u neki komplementarni biznis ili u nešto novo, a dosta njih je zapošljavalo nove timove, sektore za razvoj biznisa koji je davao nove ideje. Ako se potrebe klijenta menjaju, moramo da menjamo sebe i da se prilagođavamo i u tom kontekstu predvideli smo pet kratkoročnih i u dugom roku trendova – digitalizacija i automatizacija će se nastaviti, sentiment potrošača se promenio trajno u smeru da klijent očekuje čistoću, zdravlje i mnogo izraženije pristupa očuvanju okoline i klimatskim promenama i to će se pojačati. Menja se društveni dogovor poslovnog sveta sa okruženjem, u praćenju rezultata moraće da se redefinišu stvari i ciljevi, ekonomijja rasta treba da bude ekonomija kvaliteta i balansa, da smanjimo apetite u vezi sa targetom zarad održivosti i na kraju, veoma su važni kreativnost i inovativnost za opstanak i rast firmi u svakom sektoru -

Video: Vučić o ekonomskim merama: Od 4. maja sve počinje da radi

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke