Dok su milioni ljudi vapili za pomoć, bogataši zaradili 300 milijardi dolara više!

Foto-ilustracija: Shuterstock

Iako sam korona virus možda ne diskriminiše u smislu ko može da se zarazi, pandemija je daleko od sjajnog pomeranja jaza. Istog meseca kada je 22 miliona Amerikanaca izgubilo posao, celokupno bogatstvo američkih milijardera poraslo je za oko 10% - ili 382 milijarde dolara više nego što je bilo početkom marta. Sada imaju kombinovanu neto vrednost od 3,229 biliona dolara.

Prema novom izveštaju Instituta za proučavanje politika, između 18. marta i 22. aprila imetak američkih plutokrata porastao je 10,5 odsto. Međitim, nakon poslednje recesije, trebalo je da prođe dve godine da se imovina milijardera vrati na nivo iz 2007. godine.

Priliv milijardi dolara potiče od čitave flote velikih biznisa, milionera i milijardera, kroz rupe propisa o pomoći vrednoj 349 milijardi dolara namenjenoj za spasavanje teško pogođenih malih biznisa. Naime, oko 150 javnih kompanija uspelo je da prigrabi više od 600 miliona dolara zajmova pre nego što je sredstava nestalo.

Osam milijardera zabeležilo je rast bogatstva za više od milijardu dolara, među kojima su šef Amazona Džef Bezos i njegova bivša supruga Makenzi Bezos, osnivač Zooma Erik Juan, bivši šef Majkrosofta Stiv Balmer i Ilon Mask, vlasnik Tesle i Spejs iksa.

Prvobitni pad akcija na berzi možda je u početku skinuo nešto bogatstva - na primer, Bezosu, koji je 12. marta pao na samo 105 milijardi dolara, ali njegovo bogatstvo se oporavilo: Od 15. aprila njegova neto vrednost je porasla za 25 milijardi dolara. Osnivač i izvršni direktor Zooma, bio je jedan od retkih koji je povećao neto vrednost čak i kada su se tržišta srušila, a on sada iznosi 2,58 milijardi dolara.

Ovi „profiteri iz pandemije“ samo su jedan deo slagalice nejednakosti bogatstva u Americi. U pozadini je činjenica da su od 1980. godine porezi koje plaćaju milijarderi, mereno u procentu njihovog bogatstva, pali za 79%.

Bezosu se topilo bogatstvo, ali na kratko/Foto: Tanjug/AP

- Čitamo o dobronamernim milijarderima koji u ovoj krizi podelili o,0001% svog bogatstva sa svojim kolegama, ali u stvari krše poreska pravila kako bi smanjili svoje poreze decenijama - novac koji je mogao biti utrošen u izgradnju bolje zdravstvene infrastrukture - kaže Ček Kolins, direktor Programa o nejednakosti i opštem dobru na Institutu za političke studije koji je i koautor novog izveštaja.

Ovaj izveštaj mogao bi da istakne milijardere koji profitiraju od pandemije koronavirusa. Da bi sastavili izveštaj, Kolins i njegovi koautori pozvali su se na Forbsovu godišnju listu milijardera, kao i na dnevne događaje kako iz Forbesa, tako i iz Blumberga.

Koliko je veliki jaz govori i to što autori ističu da je to zapravo pravo stanje godinama.

- Ljudi su ušli u pandemiju ekonomskim mamurlukom iz Velike recesije - kaže on.

Da bi rešili problem, autori pozivaju na Zakon o korporativnoj transparentnosti koji bi odvratio od skrivanja bogatstva i porez na milionske dohotke.

On predlaže da se posebno obrati pažnja na donacije i fondacije.

Neki milijarderi zaista jesu dali velike donacije tokom pandemije, ali Kolins kaže da ne možemo dozvoliti da ta filantropija odvrati od šireg razgovora o nejednakosti.

- Filantropija zaista nije zamena za pravičan poreski sistem i adekvatno finansiranu mrežu za javnu sigurnost - kaže on.

Za milione Amerikanaca koji se bore da plate stanarinu, kupe namirnice i samo pokušavaju da prežive ovu pandemiju, Kolins napominje da posebno upada u oči "podmuklost nejednakosti". Ali on takođe vidi ovo vreme kao vreme za buđenje.

- Dobra vest je da većina ljudi to razume. Oni zapravo podržavaju javne politike koje bi nas prebacile u drugom pravcu - kaže on, poput poreza na bogatstvo ili progresivnog poreza na nasleđe ili čak minimalne plate od 15 dolara za zaposlene u prodavnicama i ostalim radnicima.

- Naši političari bi mogli da reše te nejednakosti - naveo je.

(Telegraf Biznis)