• 0

Vlade u Evropi finansiraju plate 39 miliona ljudi

Nakon finansijske krize 2008. godine, zaposlenost u Nemačkoj je pala za samo 1 odsto, iako je ekonomska proizvodnja potonula za čak 7 procenata, sve zahvaljujući programu Kurcarbajt

  • 0
Novac, pare, evri, kljucevi

Nakon finansijske krize 2008. godine, zaposlenost u Nemačkoj je pala za samo 1 odsto / Foto: Shutterstock

Vlade zemalja u Evropi trenutno finansiraju plate gotovo 39 miliona ljudi, koji imaju skraćeno radno vreme ili uopšte ne rade, što je rekordan nivo podrške koji ilustruje ogromne napore starog kontinenta da se "iščupa" iz duboke recesije izazvane pandemijom korona virusa.

Kao nikada do sada, evropske zemlje se oslanjaju na programe koji ohrabruju pogođene kompanije da zadrže zaposlene uz skraćenje radnog vremena. U tom slučaju, država subvencioniše deo njihovih plata, a u nekim zemljama ta pomoć ide čak do 80 odsto prosečne zarade.

Za razliku od SAD, gde poslodavci otpuštaju radnike, koji potom moraju da podnesu zahtev za dobijanje naknade za nezaposlenost od države, programima poput nemačkog Kurcarbajta (skraćeno radno vreme) čuva se odnos između poslodavaca i zaposlenih.

To se desilo i tokom recesije koja je usledila nakon finansijske krize 2008. godine.

- Zaposlenost u Nemačkoj je tada pala za samo 1 odsto, iako je ekonomska proizvodnja potonula za čak 7 procenata - kaže ekonomista Berenberg banke, Florijan Hense.

Ekonomisti se slažu da nemački sistem - prema kojem vlada pokriva između 60 i 67 odsto plate za neradne sate - uglavnom služi svojoj svrsi.

Aleksandar Hijzen, ekonomista za tržište radne snage u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), kaže da je u Nemačkoj možda čak svaki četvrti zaposleni na programu rada sa skraćenim radnim vremenom. U Francuskoj i Italiji taj broj raste i obuhvata svakog trećeg ili drugog radnika.

Programi poput Kurcarbajta i francuskog Šomaž parsijala, dobro su prilagođeni za korona krizu, barem na kratak rok. Osmišljeni da reše kratkotrajni ekonomski šok, oni služe preduzećima i radnicima kao sredstvo da premoste težak period, dok vlade ne počnu da ukidaju restriktivne mere.

Velika Britanija je usvojila sopstvenu verziju ovakvog programa za prevazilaženje trenutne krize, a čak 6,3 miliona britanskih radnika uključeno je u taj tromesečni program. Ovakvi programi mogli bi da podupru oporavak Evrope i da omoguće brzo i efikasno pokretanje ekonomija, uz oporavak potražnje.

Ipak, problem bi mogao da nastane ako kriza potraje duže nego što se očekivalo, jer će ogroman broj ljudi koji koriste ove programe napregnnuti državne finansije do krajnjih granica.

Privremeni programi, poput britanske varijante, mogli bi čak da dovedu do prelaska ljudi koju su na prinudnom odmoru u kategoriju nezaposlenih, ako se privredna aktivnost uskoro ne pokrene.

Nemačka vlada, prema podacima investicione banke UBS, trenutno subvencioniše zarade oko 10,1 miliona ljudi, u odnosu na 1,4 miliona u jeku globalne finansijske krize.

Istraživanje minhenskog Instituta IFO, objavljeno ove nedelje, pokazalo je da 99 odsto restorana i 97 procenata hotela u zemlji koristi Kurcarbajt program, kao i 94 odsto kompanija u automobilskom sektoru.

U Francuskoj, vlada kaže da 11,3 miliona ljudi koristi program Šomaž parcijal. Programima skraćenog radnog vremena pokrivaju se takođe zarade 7,7 miliona Italijana i 3,4 miliona Španaca.

Video: Ministar finansija: 15. juna počinje prijavljivanje za pomoć od 100 evra

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke