Obećana zemlja Balkanaca pala na najniže grane od 1990. godine

Foto: Tanjug/AP

Korona je ostavila značajan negativan trag na nemački izvoz, jer je on pao na najniži nivo od ponovnog ujedinjenja zemlje 1990. godine.

Izvoz evropske tzv. "lokomotive" je u martu opao za 11, 8 odsto jer su njeni glavni trgovinski partneri, poput Italije i Kine već bili u karantinu.

Prema podacima državnog zavoda za statistiku, izvoz je u martu iznosio 108,9 milijardi evra, a uvoz je smanjen za 5,1 odsto, na 91,6 milijardi evra. S obzirom na razliku u padu uvoza i izvoza, budžetski suficit zemlje, koji su više puta kritikovala međunarodna tela i treće zemlje, smanjio se na 17,4 milijarde evra sa 22,3 milijarde evra.

Nemačka vlada predviđa da će ekonomija, koja je snažno zavisna od izvoza, ove godine skliznuti u recesiju od 6,3%, uprkos izuzetno izdašnom paketu podrške u iznosu od 750 milijardi evra, koji je usmeren na nadoknadu ekonomskog uticaja krize. Slična recesija dogodila se u zemlji poslednji put od kraja Drugog svetskog rata.

Što se tiče oporavka nemačke ekonomije, mnogi ekonomisti očekuju da će to zavisiti od oporavka njenih trgovinskih partnera, poput Kine i SAD. Čini se da na to utiče i martovski izvoz, jer je Nemačka uvela restriktivne mere tek krajem meseca, ali Italija i Kina, njeni glavni trgovinski partneri, bili su u karantinu već nekoliko nedelja.

"Međuzavisnost međunarodne ekonomije biće pogubna za izvoz tokom krize", izjavio je Aleksandar Kruger.

Poslednje statistike o nemačkom izvozu upotpunjuju već zloslutnu sliku najveće evropske ekonomije, koja je bila u jedanaestoj uzastopnoj godini rasta. Već tokom nedelje objavljeni su indeksi industrijske proizvodnje i narudžbine fabrika, koje su bile u malim istorijskim podacima.

"Ista slika, isti naslov, drugačiji indeks", objavio je na Tviteru Karsten Brzeski, ekonomista iz ING banke, pozivajući se na trend pada svih ekonomskih pokazatelja širom sveta.

Naravno, vredi primetiti da se relevantna industrija suočila sa padom potražnje i pre procesa korone zbog globalnih trgovinskih nemira. Stoga se pokazalo da nemačka ekonomija u suštini zavisi od domaće potrošnje i vladine potrošnje.

Međutim, nakon uvođenja restriktivnih mera, izdaci domaćinstava takođe su se značajno smanjili. Prema podacima kompanije za istraživanje tržišta GfK, trećina Nemaca planira da smanji potrošnju u bliskoj budućnosti. Pored toga, 33% Nemaca predviđa da će se njihova ekonomska situacija pogoršati u narednih 12 meseci, što će ometati oporavak potražnje, a time i nemačke ekonomije.

- Nova norma se sastoji od teške ekonomske situacije i male potrošnje - navode ekonomisti.

(Telegraf Biznis)