Poreski raj postaje pakao: Država ne da pomoć kompanijama koje su registrovane van

Foto: Shutterstock

Pandemija je primorala svetske lidere da brzo primene hitne finansijske mere i agresivne pakete podsticaja u nameri da izbegnu razorni ekonomski kolaps.

Krajem prošlog meseca, Mreža poreske pravde objavila je test u pet koraka kako bi utvrdila da li bi vlade trebalo da pomognu preduzećima koja traže pomoć od pandemije.

Neke evropske zemlje odlučile su da blokiraju preduzeća koja su povezana sa poreskim oazama i da im ne dozvole pomoć koju inače države odobravaju kako bi smanjile efekte koronavirusa.

Do danas su Francuska, Poljska, Belgija i Danska najavile slične mere osmišljene da isključe neke kompanije iz programa pomoći koji finansiraju poreski obveznici.

Crna lista EU

Ranije ovog meseca, Belgija je postala četvrta zemlja Evropske unije koja je uvela zakon koje sprečava mere pomoći za preduzeća koja su prisutna u poreskim rajevima.

Zakon, koji je usvojen 7. maja, predviđa da svako preduzeće koje je povezano sa poreskim rajevima preko akcionara ili zavisnog preduzeća neće moći da prima državnu pomoć.

Takozvana „crna lista“ EU identifikuje 12 zemalja koje nisu uspele da ispune standard o otvorenoj razmeni poreskih informacija. Nijedna zemlja na listi nije članica EU, budući da blok tvrdi da su sve zemlje članice u potpunosti usaglašene i da ih drže na višem nivou nadzora od ostalih zemalja širom sveta.

Portparol Evropske komisije, izvršnog ogranka EU, da su države članice odlučile da odobre državnu pomoć i osmisle mere u skladu sa pravilima EU, „kao što su sprečavanje prevare i utaje poreza ili agresivno izbegavanje. "

Istovremeno, portparol je rekao da države članice "moraju da se pridržavaju" osnovnih sloboda zagarantovanih Ugovorom o EU, uključujući slobodno kretanje kapitala i slobodno kretanje ljudi.

- To znači da ne mogu isključiti kompanije iz šema pomoći na osnovu sedišta ili prebivališta u drugoj zemlji EU - dodali su.

Test

Izvršni direktor Mreže poreske pravde, koja prati izbegavanje poreza na dobit, veruje da je koronavirus „razotkrio ozbiljne troškove međunarodnog poreskog sistema koji je programiran da postavi interes korporativnih divova nad potrebama ljudi".

Krajem prošlog meseca, Mreža poreske pravde objavila je test u pet koraka kako bi utvrdila da li bi vlade trebalo da pomognu preduzećima koja traže pomoć. Provere su se sastojale od otkrivanja da li je jedna ili više podružnica korporativne grupe uvršteno u indeks finansijske tajnosti, da li je grupa učestvovala u bilo kakvim finansijskim skandalima; gledajući da li je grupa objavila svoje najnovije izveštaje; na pitanje da li je grupa objavila informacije o tome ko su korisni vlasnici svih njegovih legalnih vozila; i zahteva da se vidi da li se grupa obavezala za zaštitu radnika.

Ako bilo koji od uslova nije ispunjen, Mreža poreske pravde tvrdi da vlade moraju da ili odobre odobrenje za primaoce koji ispunjavaju sve uslove do kraja 2020. godine ili da ih diskvalifikuju.

- Godinama, utočišta za korporativni porez poput Devičkih ostrva, Holandije i Luksemburga podstiču "trku do dna", predajući bogatstvo i moć najvećim korporacijama i oduzimajući ih medicinskim sestrama i radnicima javnih službi koji su rizikovali živote kao bi zaštitili naše - dodao je.

Danci povukli nogu

Danska je među prvima zabranila da kompanije koje su registrovane u nekoj od zemalja "poreskog raja" dobiju finansijsku pomoć zbog krize izazvane pandemijom.

Nakon milijardi koje je potrošila na pružanje pomoći kompanijama koje beleže značajan pad prihoda zbog mera protiv epidemije, Danska je najavila nov paket ekonomskih mera u iznosu od 14 milijardi dolara, odnosno 100 mijardi danskih kruna.

Međutim, na osnovu amandmana koji su uvedeni, kompanije koje su registrovane u nekoj od zemalja koje važe za "poreski raj" sa liste Evropske unije neće više moći da se prijave za dobijanje pomoći. Na ovoj listi, za koju zvaničnici u Danskoj tvrde da nije sveobuhvatna, nalazi se 12 zemalja sa niskom stopom poreza ili bez oporezivanja, uključujući Panamu, Sejšele i Kajmanska ostrva.

Ukupan iznos koji je do sada izdvojen za pomoć ekonomiji u ovoj zemlji iznosi 400 milijardi danskih kruna.

(Telegraf Biznis)