• 0

U finansijskoj opasnosti je 1,6 milijardi ljudi: "To za običan svet znači da neće biti posla"

Globalna radna snaga broji oko 3,3 milijarde ljudi

  • 0
posao

Globalna radna snaga broji oko 3,3 milijarde ljudi / Foto: Pixabay

Gotovo polovina radnika u svetu izložena je neposrednom riziku da ostane bez posla zbog pandemije Covid-19, prema proceni Međunarodne organizacije rada (MOR).

Gubitak radnih mesta će verovatno pogoditi sve zemlje na planeti, zbog razarajućeg negativnog ekonomskog uticaja korona krize na privrednu aktivnost.

Globalna radna snaga, po podacima MOR-a, broji oko 3,3 milijarde ljudi, a 1,6 milijardi radnika je u opasnosti da izgubi posao i da ostane bez sredstava za život, kada se u obzir uzmu zaposleni u neformalnoj ekonomiji i oni na dnu lestvice po nivou zarada.

Neformalna ekonomija obuhvata "radnike na crno", za koje poslodavci ne plaćaju poreze državi i kojima vlade teško ulaze u trag, a koja čini ogroman deo ekonomija u razvoju.

- Za milione radnika, gubitak prihoda znači da nema hrane, nema sigurnosti i nema budućnosti. Milioni preduzeća širom sveta jedva "dišu" - izjavio je nedavno generalni direktor MOR-a, Gaj Rajder.

Zbog mera ograničenja kretanja, fabrike širom sveta su privremeno zaustavile proizvodnju, a preduzeća obustavila rad, poslavši radnike na prinudni odmor, ali su mnoge firme podelile i otkaze kako bi smanjile troškove i prebrodile krizu.

Samo u Sjedinjenim Američkim Državama je oko 40 miliona ljudi podnelo zahteve za dobijanje naknade za nezaposlenost od 16. marta, kada je proglašeno vanredno stanje, do polovine maja.

Kanada je, primera radi, samo u aprilu izgubila 226.700 radnih mesta, a u drugoj polovini marta je bez posla ostalo 17.200 Kanađana.

U Rusiji se, prema procenama Ministarstva rada, očekuje da će zbog zatvaranja preduzeća, broj nezaposlenih skočiti sa sadašnjih 1,6 miliona na 2,5 miliona osoba.

U Britaniji je broj podnosilaca zahteva za dobijanje državne pomoći zbog nezaposlenosti dostigao 2,09 miliona ljudi, prema prošlonedeljnim podacima Kancelarije za nacionalnu statistiku.

Kada je reč o našoj zemlji, ministar rada Zoran Ðorđević je saopštio da je od uvođenja vanrednog stanja do 10. maja, u Srbiji bez posla ostalo 15.401 građana.

U susednoj Hrvatskoj je, prema pisanju portala Index.hr, do početka maja posao izgubilo 25.000 radnika, uglavnom u privatnom sektoru, a u Crnoj Gori oko 4.000 ljudi.

Dalje, prema podacima MOR-a, širom sveta se više od 436 miliona preduzeća suočava sa ozbiljnim poremećajima u radu zbog pandemije. Ona pretežno posluju u najteže pogođenim sektorima, pri čemu je 232 miliona firmi u veleprodaji i maloprodaji, 111 miliona u proizvodnji, 51 milion u delatnosti usluga smeštaja i prehrane, a 42 miliona u sektoru nekretnina.

MOR predviđa da će broj radnih sati u svetu u drugom kvartalu ove godine biti za 10,5 procenata manji u odnosu na poslednji pretkrizni kvartal, što predstavlja 305 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Pandemija korona virusa, ne samo da je odnela do sada 341 hiljadu ljudskih života i ugrozila zdravlje 5,3 miliona zaraženih, već se od zdravstvene krize pretvorila u globalnu krizu tržišta rada i ekonomsku krizu, koja preti da gurne svet u najdublju recesiju od 1930-ih godina prošlog veka.

Prema prognozama međunarodnih finansijskih institucija, svetska ekonomija bi ove godine mogla da zabeleži pad od 2,5 do 3 odsto, dok Ujedinjene nacije predviđaju recesiju od čak 3,2 procenta.

To za običan svet znači da posla neće biti, kažu iz MOR-a.

Iz MOR-a poručuju da će povećanje globalne nezaposlenosti tokom 2020. godine u velikoj meri zavisiti od toga kojom će se dinamikom svetska ekonomija oporaviti u drugoj polovini godine.

Video: Najveći ekonomski izazovi u narednih 10 godina

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke