Nekada su živeli Sloveni u ovom nemačkom gradiću: U njegovom imenu je koren naše reči

Turistički opis je izvrstan ali onaj istorijski deo da su tu živela prvo germano— frizijska plemena a da su se Sloveni doselili u šestom veku ne stoji iz visše razloga!( Ovo me podseća na zvanič. istorijsku nauku da su se Sloveni prvi put diselili na Balkan u šestom veku — čudna koincidencija!?). Istina se saznaje iz ovoga: A/ Svi ti germanski gradovi u baltičkom pojasu (skoro sve do Hamburga) imaju slovenske nazive, sad već ponemčene. Zapadno od Rostoka je Lajpcig (po slovenski `Ljubica ili `Ljubinje`) i Šverin; severoistočno je ostrvo Rigen (po slovenski `Rujen`) a na njegovom vrhu u Arkoni je bilo glavno svetilšte svih Slovena, koje su porušili Danci. (O ovome vidite u knjigi `Slovenska mitologija` od francuzskog pisca i slaviste Luj Leže—a.) Da su Sloveni došli ovde posle Friza u šest. veku pitanje je: A kad bi oni uzspeli izgraditi tolike gradove i naselja na tolikoj zemlji pa da potom opet budnu brzo pokoreni? Zbog dugžine ovih procesa nameće se sasvim suprotan zaključak — da su Sloveni oduvek bili tu pa su potom postepeno pokoravani radi primoravanja da prime hrićanstvo. B/ I oko savremenog (a pogrešnog) shvatanja da reč `german` označava samo današnje Nemce. Tacit je lepo napisao u svojoj `Germaniji`(kada je opisivao rimska ratovanja protiv plemena sa te teritorije) da reč `german` ne označava jezički iztovetne ljude, te da su to raznorodna plemena, a da `german` označava čoveka ratnika i ništa više. Zaključak: I baltički Sloveni jesu germani (sa malo `g`) — ratnici!

Deda mi je pričao o putu iz Varnemindeua prekrasni krajolici teška vremena

Varneminde je srce Srbije