Logistika je teško pogođena, a od nje sve zavisi: Da li dolazi do deglobalizacije?

Ima li globalizacija šanse posle krize? / Foto: Pixabay

Proizvoditi jeftino, konzumirati svuda. Sirovine i roba se transportuju uzduž i popreko cele planete. Okosnica ovog sistema je logistika, ali je korona virus pogodio u njenu srž. Hoće li doći do deglobalizacije?

Teme za vas

Kada je izbila epidemija u Vuhanu, prvi potres se osetio u celom svetu, jer je stala isporuka kineskih proizvoda. To je ostavilo prve posledice na pomorski saobraćaj. Tako je opao obim potražnje pomorskog prevoza, u i iz Kine, nemačke logističke firme "Kühne und Nagel", piše Seebiz.

Brodovi su po količini tereta glavno prevozno sredstvo.

Ako se, međutim, gleda vrednost tereta, tu je vazdušni saobraćaj od velikog značaja. Takođe, vrlo brzo je ograničen i putnički saobraćaj, što je logistička branša i te kako osetila.

- Veliki deo pošiljki se transportuje upravo preko putničkih aviona - objašnjava Erik Hejman, iz istraživačkog sektora "Deutsche Bank".

U međuvremenu se virus proširio po celom svetu. Proizvodnja se, doduše, polako ponovo pokreće kako u Evropi, tako i u drugim delovima planete, ali i dalje "škripi". U mnogim lukama je zbog korona virusa angažovan samo deo osoblja, a novi propisi otežavaju logistiku.

Evropske brodarske kompanije, na primer, i dalje smanjuju kapacitete za 50 odsto, kako bi izjednačile ponudu i potražnju. Nove nevolje prete s druge strane sveta. Privreda Sjedinjenih Američkih Država je u slobodnom padu, a u Južnoj Americi bi moglo nastati novo žarište pandemije.

- Kompanije koje posluju u ovoj regiji s brodskim i vazdušnim teretom, moraju računati na veliki pad transportnih usluga - smatra Frenk Huster, generalni direktor "DSLV".

Kompletna logistika je prilično pogođena pandemijom, ali nisu svi isto pogođeni. Oni koji su orijentisani na automobilsku industriju, na gubitku su 100 odsto. Potražnja je pala i u domenu elektronike, mašinske i tekstilne industrije.

Ipak, privreda u istočnoj Aziji je ponovo u pogonu, a s njom i protok robe ka Evropi. Takođe, pokreću se hemijska i automobilska industrija u Nemačkoj i Evropi. I trgovina, koja umnogome zavisi od logistike, pokreće se nakon popuštanja zabrana.

Glavni deo logistike u Nemačkoj obavljaju mala i srednjapreduzeća, njih 60 hiljada.

- Tamo gde se i do sada malo zarađivalo, na primer, u čisto transportnim uslugama gde su samostalni auto-prevoznici radili sa svojim kamionima, tu je pritisak i do sada bio užasno visok - kaže Hejman.

Ono što pogađa logističku branšu, pogađa i nemačku privredu. Logistika je u toj zemlji najveći privredni sektor, odmah nakon automobilske industrije i trgovine. Godine 2019. beleži promet u visini od 279 milijardi evra, i u ovom sektoru je zaposleno tri miliona osoba.

Prema anketi Hamburškog udruženja špeditera, sprovedenoj među njegovim članovima, 95 odsto ispitanih preduzetnika nema nameru da otpušta radnike.

Foto: Pixabay

Uprkos svim paketima pomoći, broj nesolventnih bi u logističkoj branši narednih meseci mogao da se poveća, smatra Hejman. Prema istraživanju Bremenskog udruženja špeditera, 20 odsto ispitanih preduzetnika strahuje za egzistenciju, ako se privreda ne oporavi u dogledno vreme.

- Ali, to ne mora odmah značiti i manje posla za logistiku - navodi Hejman, i dodaje: "Ako se proizvodnja podeli na više lokacija, može da poraste potreba za transportom".

Kako dalje ističe, "korona će narednih godina ostati zabeležena kao nešto što je dovelo do pada privrede, koji je u međuvremenu prevagnuo". Ono što iza nje ostaje su klimatske promene i regulisanje politike zaštite okoline.

(Telegraf Biznis)