Zašto se zaposlenima ne isplati da rade od kuće?

U proseku, zaposleni su u karantinu radili tri sata duže / Foto: Shutterstock

Pre izvesnog vremena, milioni ljudi širom sveta počeli su da rade na daljinu, kako bi širenje zaraze usled virusa Covid-19 bilo svedeno na minimum. Mnogima se ovakav način rada "osladio", a neki su jedva dočekali da se vrate u kancelariju.

Teme za vas

Ma koliko nam rad od kuće u nekim situacijama delovao privlačno, činjenica je da ima svojih mana i da zato možda nije dobra opcija, na duže staze. Uostalom, to je pokazala i istorija, budući da su američke kompanije u prošlosti pokušale da uvedu rad na daljinu.

On se, najpre, "obio o glavu" zaposlenim majkama, koje su morale da ispunjavaju sve poslovne obaveze, kao i inače, a da paralelno s tim vode računa o deci i kući. Rezultat toga bili su rastrzanost, manjak energije i produktivnosti, hronični umor.

Zaposleni su u karantinu uglavnom radili duže.

Drugi problem koji pogađa sve radnike, ne samo mame, jeste to što kada rade od kuće - poslodavci očekuju više od njih, jer im "nisu na oku". Iako smo se vremenom prilagodili raznim društvenim promenama, koje u osnovi zaista imaju dozu fleksibilnosti i tolerancije, top menadžment i dalje želi da nadgleda svoje radnike.

To je dovelo do toga da zaposleni u nekim kompanijama, koji rade od kuće, ne smeju da "ostave miša" na duže od 5 minuta.  Prate se njihovi pokreti, jer su "daleko". Osim toga, tolerancija za pauze je manja, zato što se podrazumeva da se zaposleni - dok radi od kuće - ujedno i odmara.

Istraživanja, sprovedena za vreme korona krize, pokazala su da zaposleni rade više, kada rade od kuće, i to čak 3 sata. Ako oduzmemo vreme koje izgube u prevozu, a koje je sastavni deo posla, možemo da računamo i da rade 1 sat duže, ali treba imati u vidu da svakako sede 11 sati na jednom mestu.

Anketa koju je Telegraf Biznis sproveo krajem marta, dakle, u jeku krize, a koja se odnosi upravo na ovu temu, pokazala je da od 100 ispitanika, skoro 37 odsto njih je radilo duže, jer smatra da se to očekuje. Najmanje je bilo onih (20 %) koji su znali da postave granicu. Ostatak je rekao da je to zavisilo od situacije u datom trenutku.

Da li rad od kuće podrazumeva manje plate?

A kad smo kod rada od kuće i sedenja u jednom mestu, tu se nameće i pitanje udobnosti. Mnoge ozbiljne kompanije su svojim zaposlenima odavno obezbedile ergonomski nameštaj i potrebnu opremu za rad. 

Završavanje obaveza u pidžami, za trpezarijskim stolom, na plastičnoj stolici, i uz korišćenje svoje opreme i trošenje svoje struje, odnosno interneta - mnogima ne deluje kao idealna opcija. Osim toga, na smanjenu produktivnost, kažu, uticala je izolacija, odustvo socijalizacije i razmene ideja s kolegama.

Mada su giganti iz Silicijumske doline mahom doneli odluku da dobar deo zaposlenih može još dugo, ako ne i zauvek, da radi od kuće, to sa sobom nosi druge nepogode. Gugl je svojim radnicima ukinuo beneficije kao što su besplatna hrana i teretana.

Fejsbuk je izneo stav da čak 25.000 od 50.000 ukupno zaposlenih - može da radi od kuće, ali se okolnosti onda menjaju. Oni koji budu radili na daljinu, odnosno ne u Silicijumskoj dolini gde je zgrada kompanije, imaće manja primanja, jer je život jeftiniji u okolnim gradovima i mestima.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)