Srbija je zbog rezervi zlata izbegla "crnog labuda"

Zlato je "sigurna luka" tokom krize / Foto: Shutterstock

Naša zemlja je zahvaljujući kupovini zlata proteklih godina uspela da obezbedi 31,26 tona ovog plemenitog metala i time osigura domaće tržište od prevelikog štetnog uticaja aktuelne pandemije na ekonomiju.

Teme za vas

Profesor Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, dodaje da se zlato uvek pokazivalo kao dobar čuvar vrednosti u "nemirnim" vremenima, pogotovo kada traje ekonomska kriza i kada je nepredvidljivo koliko duboke posledice će ostaviti na jednu zemlju.

Srbija raspolaže sa 31,26 tona zlata što je, u odnosu na isti period prošle godine, uvećanje od 50 odsto, dok ukupna vrednost zlata u deviznim rezervama Narodne banke Srbije trenutno iznosi 1,58 milijardi evra, kažu za Tanjug iz NBS.

- Zlato je najbolja sigurna luka ili ako ništa drugo, ''hedžing'' instrument, koji štiti od brojnih rizika i doprinosi značajnoj diversifikaciji portfolija, odnosno ukupnoj vrednosti aktive - objašnjava Grubišić za Tanjug.

Tokom ove godine cena zlata je u proseku iznosila oko 1.627 dolara po finoj unci, a kretala se u rasponu od oko 1.450 dolara (sredinom marta) do 1.765 dolara po unci (sredinom maja), što ukazuje da je za samo dva meseca cena zlata povećana za više od 20 odsto.

Narodna banka Srbije je početkom oktobra 2019. na međunarodnom tržištu kupila devet tona zlata najvišeg kvaliteta, dok od 2005. godine, zlato nije prodavala.

Prosečna cena po kojoj je u oktobru prošle godine kupljeno zlato u inostranstvu iznosila je 1.503,16 dolara po finoj unci. Prema poslednjim podacima, zlato učestvuje sa oko 11 odsto u ukupnim deviznim rezervama države.

- Dodatnim povećanjem količine zlata izbegao se značajniji štetan uticaj aktuelne pandemije na finansijski sistem i privredu naše zemlje, tzv. efekat "crnog labuda" - kaže Grubišić.

Proteklih dana cena zlata je bila oko 1.712 dolara po unci, pa računica pokazuje da je rast cene "žutog metala" od oko 14 odsto doprineo i rastu vrednosti deviznih rezervi naše zemlje.

"Time smo još jednom pokazali da razmišljamo i delujemo proaktivno, odnosno da se na vreme, u povoljnim i relativno mirnim periodima pripremamo za moguću nadolazeću neizvesnost", kažu u NBS.

NBS redovno kupuje poluge zlata.

Od ukupne količine zlata, u trezoru NBS se nalazi oko 68 odsto, dok se oko 32 procenata nalazi na računima NBS u inostranstvu.

Pored kupovine na međunarodnom tržištu, NBS redovno kupuje poluge zlata iz domaće proizvodnje od kompanije "Serbia Zijin Bor Copper".

Banka je u istom periodu prethodne godine raspolagala sa ukupno 20,81 tonom zlata, dok su od tada rezerve uvećane za 10,45 tona zlata, ili za oko 50 odsto.

Grubišić kaže da je Srbija pratila međunarodne trendove proteklih godina i kupovala zlato, kao što su to uglavnom radile pojedine centralne banke sveta, u Rusiji ili Americi.

Zlatne rezerve su, prema njegovoj oceni, važne za svakog potencijalnog investitora jer ulagači po pravilu prvo gledaju makroekonomsku sliku zemlje, stabilnost, održivost, i dugoročno vođenje ekonomske politike.

Pokazatelj stabilnosti je, mimo deviznih rezervi, niske inflacije, stabilnog kursa, i ukupna količina domaće valute u opticaju, i broj meseci uvoza koji se pokriva deviznim rezervama, a kod nas je reč o sedam meseci.

Zlato može biti "municija" za intervenciju / Foto: Pixabay

Da li se krizi nazire kraj?

Zlato ima, kaže Grubišić, i "umirujuće" dejstvo, a u slučaju da se unutar finansijskih institucija pojavi nepoverenje ili dođe do panike zbog nestabilnosti na domaćim i međunarodnim tržištima, služi kao "municija" za intervenciju.

Na pitanje Tanjuga, kada bi prema njegovom mišljenju moglo da dođe do potpunog oporavka domaćeg i međunarodnog tržišta, Grubišić objašnjava da - kada se posmatra aktuelna situacija na berzama i ponašanje velikih igrača u svetu - deluje da je oporavak tržišta u svetu krenuo.

Međutim, dodaje, pitanje "za milion dolara" je da li je taj oporavak privremenog karaktera, ili će se eventualno u nekom drugom talasu kriza produbiti.

Da li će se i kada situacija u svetu vratiti na nivo pre početka pandemije, pokazaće vreme, kaže Grubišić, ali ističe da je jedan od ključnih "recepata" za oporavak - izazvati optimizam na tržištu.

- To je ključna mera ekonomske politike svih centralnih banaka - kaže on.

(Telegraf Biznis/Tanjug)