Razmišljate o poslu u Hrvatskoj? Vape sada za zidarima i građevincima

Foto: Shutterstock

Prvog radnog dana u junu, poslodavci su prijavili na penziono osiguranje 1.388 novozaposlenih radnika. Ukupan broj osiguranika na početku meseca bio je milion i 520 hiljada, što je oko 6.000 zaposlenih više nego krajem aprila, dok je karantin bio u punom jeku.

Hrvatska je iz izolacije izašla s približno jedan odsto manje zaposlenih u odnosu na stanje koje je imala sredinom marta, piše Večernji list, ali kako je njihova ekonomija podložna velikim sezonskim promenama - realniju sliku stanja na tržištu rada posle korone, daje poređenje s istim razdobljem prošle godine.

Teme za vas

Premijer Hrvatske, Andrej Plenković, kaže da je Hrvatska prošle godine u ovo vreme imala 51.000 zaposlenih više, odnosno milion i 578 hiljada osiguranika. Tih 50-ak hiljada izgubljenih radnih mesta, posledica su korone, i pre svega su se desila u turizmu, trgovini, transportu, uslužnim sektorima.

Na proleće i leto 2019, hoteli i restorani su zapošljavali oko 30.000 radnika više nego danas, trgovina njih osam hiljada više, prevoz - oko 2.000, a poljoprivreda je zadržala zaposlenost. Građevinski sektor je u plusu za oko četiri hiljade radnika.

Veliku potražnju za građevinskim radnicima i majstorima podstaknuo je zemljotres, jer su vlasnici oštećenih zgrada i kuća sami krenuli u obnovu.

- Što se tiče ekonomije, ukupno smo pomogli s 30 milijardi kuna. Nikada nijedna vlada nije tako stala iza hrvatskih radnika, poslodavaca i privatnog sektora - tvrdi Plenković, koji kampanju za novi mandat temelji na zaustavljanju epidemije i snažnoj pomoći privredi.

Za razliku od Amerike, gde je nezaposlenost eksplodirala, Evropa je ipak uspela da sačuva radna mesta tako što je uvela programe subvencija, bilo da je reč o kraćem radnom vremenu, ili o potporama za preduzeća.

U Hrvatskoj se broj nezaposlenih osoba, od uvođenja karantina, popeo na 17 odsto, u Austriji se udvostručio, a Nemačka je u maju dobila oko 169 hiljada novozaposlenih, uz oko 10 miliona zaposlenih kojima država pokriva primanja zbog Kurcarbajta.

Hrvatska traži zidare

S Ekonomskog instituta Zagreb navode da je u Hrvatskoj stepen potražnje za radom još uvek daleko ispod onog pre pandemije. Na primer, u odnosu na maj 2019, u istom mesecu 2020. potražnja je bila niža oko 40 odsto, s tim što sada ima najmanje interesa za nekad najtraženija zanimanja.

Nema sezone - nema konobara / Foto: ilustracija: Shutterstock

Potražnja za prodavcima, konobarima i kuvarima pala je 72, 85 i 74 odsto, u odnosu na maj 2019. godine. Izuzetak među tim dramatičnim pokazateljima su zanimanja vezana za sanaciju pandemije i zagrebačkog zemljotresa.

U odnosu na maj prošle godine, sada se traži 57 % više zidara, te 46 odsto više medicinskih sestara, dok potražnja za lekarima i stomatolozima ide na 21 procenat. Gledajući regionalno, Ekonomski institut ističe da sve hrvatske regije beleže značajan pad, a najviše južni i severni Jadran.

U maju 2020. u odnosu na isti mesec prošle godine, taj pad se meri sa 70 i 68 odsto. Socijalni partneri počeli su pregovore o modelu subvencionisanja skraćene radne nedelje, pa se očekuje u narednim danima očekuju detalji.

(Telegraf Biznis)