"Oni koji uvode takse i mere reciprociteta, ne shvataju ekonomiju. Time otimaju i od svoje privrede"

Marko Čadež / Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Odluka o uvođenju mera reciprociteta, osim što je iracionalna, štetna je ne samo za srpsku, već i za ekonomiju celog regiona, a pre svega za kosovsku privredu - ocenio je predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež.

Teme za vas

Dalje je naveo, "to tvrdim, ne kao predsednik PKS, već u ime svih naših privreda, kao predsednik zajedničke komore Zapadnog Balkana, čiji je kosovska komora važan član i osnivač".

Prema zvaničnim carinskim podacima, od ukidanja prištinskih taksi na sirovine od 20. marta i na ostale proizvode od 1. aprila pa do kraja maja, kosovske kompanije su od srpskih proizvođača kupile robu vrednu 42 miliona evra, saopštila je PKS.

Time su naši privrednici za samo dva meseca uspeli da na kosovskom tržištu obnove gotovo polovinu plasmana iz istog perioda 2018, kada taksi nije bilo.

Čak 441 kompanija i preduzetnik, među kojima je najviše malih i srednjih preduzeća, uspeli su da obnove poslovne veze sa svojim kosovskim partnerima.

Na Kosovo i Metohiju ušlo 30 miliona evra robe iz centralne Srbije / Foto: Pixabay

I sve to u uslovima pandemije, kada je trgovina sa svim tržištima bila otežana i smanjena, i uprkos tome što su mnogi kosovski privrednici ukidanje taksi dočekali sa važećim ugovorima o nabavkama od dobavljača sa drugih tržišta.

- To govori o obostranom interesu naših privreda da međusobno trguju, ali i pre svega o interesu kosovskih privrednika da kupuju robu srpskih proizvođača. Jer, dve trećine proizvoda koje su kosovske kompanije nabavljale sa srpskog tržišta, pre uvođenja taksi, bile su sredstva za rad, repromaterijali i sirovine koje su prerađivale, pravile svoje proizvode i prodavale ih na Kosovu ili izvozile - objašnjava Čadež.

Ne kupuju kosovski privrednici, kaže, tu robu jer imaju politički odnos prema nekom poluproizvodu iz Srbije, već zato što je on konkurentan i omogućava im da zarade novac, zaposle ljude i održavaju svoj biznis.

- Političari koji donose odluke o uvođenju taksi i reciprociteta, nažalost, ne razumeju ekonomiju. Oni tako otimaju i od sopstvene privrede, a da pri tome čak i ne ostvare političke ciljeve zbog kojih su takve populističke mere uvodili, što su potvrdili i izborni rezultati na Kosovu. Jer, i ljudi na Kosovu, kao svuda u svetu, žele samo da žive bolje, hoće posao, bolju platu - konstatuje Čadež.

- Ni Srbija ni Severna Makedonija ni Kosovo, ni bilo ko u regionu, ne može da ode negde odavde. Tu smo gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam vezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari razumeju - ukazuje Čadež.

"Tu smo gde smo i moramo da radimo zajedno" / Foto-ilustracija: Shutterstock

Na pitanje da li je za privrednike iz Srbije problem da napišu na svojim proizvodima "Republika Kosovo", Čadež je odgovorio da nije na privrednicima da biraju da li će na svom proizvodu napisati "Kosovo" ili "Republika Kosovo", i da se bave međunarodnim priznavanjem bilo čega.

- Privrednici se uklapaju u okvire koje im propisuju institucije, bile one u Beogradu ili Prištini. A beogradske i prištinske institucije su se dogovorile, usaglasile kako će se proizvodi označavati i o tome potpisale sporazume, kao što su CEFTA ili Briselski sporazum. Zna se kako se, po tim sporazumima roba obeležava - objasnio je predsednik PKS.

Kako dalje navodi, "drugi sporazum za sada nemamo. Ne kažem da jednog dana neće doći do nekog novog dogovora ili sporazuma. Mislim da bi trebalo što pre učiniti sve što je moguće kako bi se privrednicima obezbedilo da se dogovaraju oko pitanja koja se tiču biznisa i da ponovo krenu razgovori o budućim političkim rešenjima, koji će doneti političku i ekonomsku stabilnost Zapadnom Balkanu - kaže Čadež.

(Telegraf Biznis/Tanjug)