Zalihe nafte pritisnule cene, da li miruje gorivo na našim pumpama?

Foto: Fuelmatics

Severnomorska sirova nafta je pala za više od jednog procenta, na 41 dolar po barelu, nakon izveštaja o porastu zaliha u SAD, što je ponovo unelo zabrinutost među investitore u pogledu prevelike ponude i slabe tražnje zbog korona krize.

Nafta "brent" je pojeftinila za 50 centi ili za 1,2 posto, na 40,68 dolara za barel, a pala je i cena američke WTI nafte, takođe za 50 centi, ili 1,3 procenta, na 38,44 dolara po barelu.

Prema izveštaju američkog instituta za naftu (API), zalihe sirove nafte u SAD su porasle za 8,4 miliona barela, nasuprot prognozama analitičara da će pasti.

Oba tipa nafte, “brent” i WTI, zabeležila su u ponedeljak tromesečne cenovne maksimume, pri čemu se cena “brenta” više nego udvostručila nakon pada na 21-godišnji minimum ispod 16 dolara u aprilu.

Pojedini analitičari smatraju da je tržište ojačalo previše, napominjući da pandemije korona virusa i dalje traje.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici s Rsijom na čelu, alijansa poznata pod imenom OPEK +, postigla je dogovor u subotu o produženju rekordnog smanjenja proizvodnje za još mesec dana, do kraja jula.

Kako je kod nas?

Ilustracija: Nikola Jovanović

Ta vest je uticala na uspon cena, ali je tržišno raspoloženje splasnulo nakon što su Saudijska Arabija, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati odlučili da ne produže svoja dodatna dobrovoljna smanjenja isporuka.

Ranije su sagovornici našeg portala istakli da je potrebno minimum mesec dana da se svetska cena prelije na naše tržište. Ipak, kod nas je uslovljava više faktora.

Konkretno, na našim pumpama, kako smo se i sami jutros uverili, cene se nisu menjale. Tako se litar benzina i dalje prodaje po ceni od 123 dinara,  a dizela za 134.

Kako su ranije rekli sagovornici Telegraf Biznisa, vozači u Srbiji još nemaju razloga za brigu, pošto cene goriva na pumpama u našoj zemlji ne bi trebalo značajnije da se menjaju barem još nekoliko meseci, a prema nekim procenama i do kraja ove godine.

Ono što bi međutim, na cenu pre moglo da utiče jesu akcize koje se menjaju od 1. jula, a naftaši onda mogu taj trošak da preliju na džepove potrošača. Ostaje da se vidi da li će i za koliko.

Državne dažbine, u koje spada i akciza, budući da su u maloprodajnoj ceni goriva zastupljene sa više od 50%, svakako imaju veliki uticaj na krajnju cenu goriva.

Podsetimo, osim akciza, u cenu goriva se uračunavaju i posebne naknade za obavezne državne rezerve, PDV, naknada za energetsku efikasnost, markiranje goriva...

Kada od jula krene usklađivanje, država će po svakoj litri benzina prihodovati 57,1 dinar, evrodizela po 58,72, a tečnog naftnog gasa 44,59 dinara.  Razne dažbine utiču na konačnu cenu, tako da je pitanje koliko realno košta gorivo koje sipamo u naše automobile, kada se oduzmu svi porezi i nameti.

(Telegraf Biznis)