Grci su dokazali da nisu samo zemlja zaduženih radnika. Možemo li im pomoći da spasu ekonomiju?

Foto: AirBnB

Zemlja azurnih voda, ostrva i plaža koje oduzimaju dah su može se reći, bolje prošli u poređenju sa konkurentnskim letnjim destinacijama kao što su Španija i Italija.

U beloj košulji, u vreme zalaska sunca koje se topilo iza, u Egejskom moru, grčki premijer je proglasio svoju zemlju otvorenom za leto.

- Veliko mi je zadovoljstvo što sam na Santoriniji i što mogu da pošaljem poruku da je Grčka spremna da dočeka turiste ovog leta tako što će njihovu bezbednosti i zdravlje staviti na prvo mesto - rekao je Kirijakos Micotakis tokom posete ostrvu Santorini, popularnoj turističkoj destinaciji.

- Spremni smo da ponovo dočekamo svet - rekao je on.

To je označilo ključni trenutak za Grčku u borbi protiv koronavirusa, i onaj koji će druge države pažljivo posmatrati.

Vlada je dobila međunarodne pohvale zbog svog odgovora na Covid-19, brzo je zatvorila svoje stanovništvo i zadržala broj smrtnih slučajeva ispod 200. Ali, ako je zemlja pobedila u ratu protiv pandemije, ona mora da osigura da može uspeti dalje u toj brobi do kraja. S tim dolazi i igra na sreću u turizmu, koji je od presudnog značaja za ekonomiju.

Plan je prodatu Grčku prodati kao sigurno mesto za one koji traže sunce. Zemlja se ponovo otvara u ponedeljak stranim posetiocima sa prvim planiranim međunarodnim letovima za Atinu i Solun, najveće gradove, iako sa različitim pravilima ulaska u zavisnosti od mesta porekla.

Dozvoljeno da se letovi nastave na regionalnim aerodromima, uključujući ostrva poput Santorinija.

Zajedno s Kiprom dalje na istoku, niko u Evropi ne zavisi toliko od stranih turista kao Grčka.

Iako je finansijska kriza koji je korona izazvala međunarodna, Grčka se tek oporavljala od poslednjeg pada ekonomije. Desetogodišnja kriza zbog koje su zemlji bila potrebna tri paketa pomoći, koštala ju je ekonomskih rezultata. Opasnost je da ovo sada počne da liči kao ti mračni dani.

Turizam je bila ta industrija koja je pomogla da se Grčka digne na noge. Na nju otpada oko petine privrede i više od četvrtine radnih mesta.

Istorijski gledano, Britanija i Nemačka su joj glavna turistička tržišta.

Opseg pada je ogroman. Sve u svemu, ako je ranije bilo 100 zahteva stranih turističkih agencija, njihov broj sada nije veći od desetak, rekao je Lisandros Kililidis, predsednik Saveza udruženja turističkih agencija.

- Strah od virusa postoji i taj strah je veliki neprijatelj - naveo je on.

Micotakis je stigao na Santorini u vreme kada bi ostrvo obično preplavili turisti i oni koji svraćaju sa krstarenja. Umesto toga, mnogi hoteli su u režimu čekanja, a bazeni su prazni. Samo nekoliko grčkih turista, dok je on obilazio ostrvo, jelo je u tavernama, dok su domaćini pijuckali ledenu kafu dok su čekali prve inostrane posetioce.

Njihov eventualni dolazak bio bi za Grčku neka nagrada, jer Mitcotakis, čiji je rejting porastao tokom pandemije, pokušava da spreči ekonomiju da sklizne u krizu.

Veliki deo zasluga oko toga što je Grčka dobro prošla sa pandemijom u smislu broja obolelih i mrtvih, pripada Micotakisu, koji je pretnju brzo shvatio kad je video šta se dešava u obližnjoj Italiji, zaključavajući Grčku i pre nego što je Rim tako postupio. Postojao je i i taj nacionalni ponos i potreba da se obnovi, posle bola i sramote nakon dužničke krize.

- Ljudi su odavno gledali na Grke kao na zadužene radnike, a ovo je bila prilika da urade nešto zaista izvanredno - i uspeli su - piše Blumberg.

Dok je napuštao Santorini, grčki premijer je tražio pravu poruku. Rekao je da je cilj Grčke da spasi ono što može od 2020. godine i da se nada neverovatnoj sezoni sledeće godine. Mnogo će zavisiti od toga koliko se osećaju sigurni ljudi dok putuju avionom ili automobilom u zemlju.

- Interes nam je da Grčka postane najsigurnija destinacija u Evropi, a ne prva destinacija - rekao je Mitcotakis.

- U životu ne postoji pristup bez rizika i osećam se prijatno što imamo plan. Ali to nije samo na nama - naveo je.

(Telegraf Biznis)