Korona je ozbiljno uzdrmala industriju vrednu 13 milijardi dolara: Šta će biti s klima uređajima?

Foto: Pixabay

Leto samo što nije, ali da li ćemo i ove godine, kao i svake prethodne, koristiti klima uređaje? Upozorenja stručnjaka, koja se tiču širenja zaraze preko ovih rashlađivača, mogla bi da ugroze poslovanje proizvođača, dobavljača, trgovaca na malo. Tu su i servisi za popravku i održavanje klima, koje bi trebalo da se praktikuje barem dva puta godišnje.

Klime više nisu rezervisane ni samo za toplo vreme, već ih potrošači pale i zimi, kao dodatak grejanju. Sve u svemu, ima ih maltene svaka druga, treća kuća. Tu si i poslovni prostori, kancelarije, restorani, barovi, klubovi, prodavnice. Šta će biti sa svim tim objektima, budući da je paljenje klime čak i zabranjeno, jer je zaraza Covid-19 još uvek na snazi.

Teme za vas

Jedna studija je usmerila fokus na ženu iz Kine koja je dobila koronu, nakon što je večerala u jednom restoranu. Naučnici kažu da je zarazila još četvoro ljudi za svojim stolom, i petoro sa susednog stola, jer je klima raspršivala čestice virusa, kako je žena otvarala usta i govorila. Klima se nalazila tačno iza nje.

Ovakav način širenja virusa dešava se upravo u zatvorenim objektima, gde je provetravanje slabo, ili ga nema, jer su zbog rada klime zatvoreni prozori i vrata. Svežeg vazduha nema, već cirkuliše jedan isti vazduh koji sadrži kontaminirane čestice. Zato su gotovo sve svetske firme uvele pravilo da se klime ne pale.

S obzirom na broj firmi, odnosno kancelarija u svetu, ovaj potez bi mogao značajno loše da se odrazi na profit proizvođača i prodavaca klima.

Ovih dana preporuka je sedenje u baštama kafića / Foto: Pixabay

Naučnici su, inače, došli do zaključka da bi svaka osoba u prostoriji trebalo da ima pet do 10 litara svežeg ili filtriranog vazduha u sekundi. Tokom pandemije gripa 1918, pacijenti su bili smešteni u šatore bez "zidova". Lekari su tada smatrali da je svež vazduh - dezinficijens.

Primera radi, u SAD HVAC (Heating, ventilation, and air conditioning) industrija vredi 13 milijardi dolara. Budući da tamo situacija još dugo neće biti "idealna", a tek se postepeno normalizuje, pitanje je kolike gubitke će osetiti proizvođači klima uređaja, trgovci, majstori. To da će sigurno pretrpeti štetu - nije upitno.

Kingian Čen, profesor mašinskog inženjerstva, kaže da tamo gde nije moguće otvoriti prozor (supermarketi, teretane, bioskopi i druge komercijalne zgrade), treba obezbediti ventilacione sisteme sa 100 odsto spoljnim vazduhom, koji se filtrira pre nego što uđe u zgradu - za razliku od recirkulacije (vazduha koji je unutar zgrade).

Osim što će biti osetan pad u prodaji i broju proizvedenih klima kakve znamo, takođe je činjenica da korona otvara vrata inovacijama u tom pogledu. Proizvođači sada mogu da bace jače svetlo na kreiranje naprednijih sistema za hlađenje i pročišćavanje vazduha, koji bi mogli da odole ovakvim okolnostima.

Prema aktuelnim podacima, tokom 2019. samo u SAD bilo je isporučeno 5,4 miliona klima. Ovaj broj varira iz godine u godinu, sudeći prema statistici koja meri period od 2001. do 2019, a uglavnom iznosi od 3,5 do šest miliona. Godina 2005. je rekordna, kada je prodato 6,47 miliona klima uređaja.

(Telegraf Biznis)