Zubni tehničar po struci, a probila led u Srbiji sa icrtavanjem obrva: Da li u salonima leži zarada?

"Nisam imala posao, sedela kući sa detetom 24/7, ali to nisam ja, falilo mi je nešto da radim"/Foto: Privatna arhiva

Put do uspeha je trnovit, pun odricanja i često zahteva gvozdenu upornost, koja ruši pred sobom sve prepreke. Marija Čalija je uspešna poslovna žena koja je razvila svoj biznis i uspela da ga proširi u više gradova u našoj zemlji i regionu.

Ima troje dece i paralelno uspeva da drži konce u svim salonima svog lanca, a planira nove poslovne poduhvate i širenje brenda. Kod nje nema izgovora, već samo rad i konstantan napredak u poslu. Ističe da je uspešan onaj ko se neprestano usavršava.

Njen brend Cacao (Cacao Concept Marija Čalija) danas posluje u sedam gradova u 4 države. Beograd, Kragujevac, Pančevo, Užice, Podgorica, Zagreb, Banja Luka. Osim svoje priče o putu do uspeha, Marija nam otkriva i da li je mit ili istina da je zarada u salonima dobra.

• Kako je sve počelo?

- Čitala sam mnogo priča o tome kako je sve počelo od vlasnika velikih svetskih brendova raznih branši, i zanimljivo da je većina slučajno krenula u neku branšu i ostvarila veliku uspeh, baš tako je krenulo i kod mene. Kada sam dobila prvo dete, nisam imala posao, sedela kući sa detetom 24/7, ali to nisam ja, falilo mi je nešto da radim, i sasvim slučajno krenem sa manikirom. Posle godinu dana i sa trajnom šminkom. Sve ostalo je istorija, što se kaže.

• Kažete, "budite spremni da platite cenu uspeha" - koja je to cena?

Vesti sa naslovne

- Često za nekog uspešnog čujemo “Lako je njemu….” jer niko ne vidi koji put mora da se pređe do uspeha. Nijedan put do uspega nije lak, može biti samo manje ili više težak. Samo moja porodica i ja znamo koja su odricanja, koliko neprospavanih noći, propuštenih odmora, provoda. Svaki uspeh prate razni problemi, jer da bi došli do vrha, morate da prođete sve testove izdrzljivosti.

• Šta je najteže u vašoj industriji, s kojim izazovima ste se suočavali?

- Svaka branša nosi svoje probleme. Generalno, beauty branša je jako lep posao i svaku priliku koristim da ohrabrim sve da se time bave. Naravno, nije sve med i mleko. Možda najteže je naći dobre radnike, napraviti sistem, i to što se u ovoj branši sve dešava brzo, pa stalno mora da se ulaže i prate noviteti.

• Gde je lakše? Beograd ili neki drugi grad u Srbiji

- Nigde nije lako. U manjem gradu je lakše napraviti brend i odskočiti od konkurencije, u Beogradu je to teže, ali ja volim izazove i sa suprugom Nemanjom sam svesno ušla u tu priču, tržište je ogromno tako da od prvog dana ima posla. Svakako, zajedničko je za sve gradove i države, da se pobeđuje samo kvalitetom.

• Šta ste zapravo po zanimanju?

- Po zanimanju sam zubni tehničar. To je moja velika ljubav, i to mi je sigurno pomoglo da budem precizna, detaljna i pedantna, a to je jako važno u beauty branši.

"U manjem gradu je lakše napraviti brend i odskočiti od konkurencije, u Beogradu je to teže, ali ja volim izazove"/Foto: Privatna arhiva

• Kako je biti žena preduzetnik, da li je teže?

- Žena ili muškarac, mislim da ne menja činjenicu da preduzetnik sigurno nije lako biti, ali je teže ženama s obzirom na to da žele da budu ostvarene i na poslu ali i kao majke. Na primer, posle porođaja sa drugim i trećim detetom sam počela da radim posle mesec i po dana, nisam imala odsustva od godinu i dve, ali sve to ima i mnogo svojih prednosti. E sada, u beauty branši je zanimljivo, što su i zaposlene žene i što su 99 odsto klijenata žene, što nekada ume da bude, da kažemo zanimljivo, ali na kraju dana uvek lepo.

• Kako sve postižete, koliko dnevno radite

- To je pitanje koje mi svakodnevno neko postavi na društvenim mrežama i u salonu. Tajna kako postižem je sledeća: Puno radim, imam podršku porodice i imam dobar tim pored sebe. Bez ova tri prepisana recepta, mislim da uspeh nije moguć.

• Imate li savet za one koji bi da se upuste u sličan tempo?

- Savet je da prvo verujete u ono što radite, da jako volite ono što radite i obavezno pravite zdrav i jak tim, jer individualni uspeh se meri u promilima.

• Jedni ste od prvih koji ste prepoznali tretman za obrve, odnosno popularno iscrtavanje, kako je to bilo na početku?

- Tako je. To je zanimljiva priča. Posle manikira sa kojim sam počela, gde se zakazivalo po tri meseca unapred i kada sam radila po 15 sati dnevno, shvatam da moram dalje. Nailazim na radove Branka Babića za microblading koji su mi se jako dopali, osetila sam da je to to i javljam se za edukaciju. Poslednjim novcem iz kuće plaćam tu obuku, i mogu slobodno da kažem da je to potez koji je promenio pravac, tj. brzinu razvijanja posla. Posle toga sam bila na još mnogo obuka, i danas iako i sama držim obuke i imam mnogo klijenata, i dalje učim i idem na edukacije.

• A za dalje?

- Pratim novitete, smišljam sa timom nove ideje, idemo na sajmove, pratimo tržište, videćemo, to se jednostavno desi.

Neki od daljih planova su ulazak u tržište kose, jer taj segment do sada nismo imali u našim salonima, ali na jedan inovativan i zanimljiv način, koji će sigurna sam da se dopadne svima koji drže do sebe i vole sebe da časte pravim tretmanom. Takođe, plan je ulaganje u mendžment, jačanje temelja, kako bi mogli sigurno da nastavimo širenje.

• Da li je mit ii istina da je u salonima dobra zarada?

- Istina je da može biti dobra zarada. Ali ja duboko mislim da je to istina za svaku branšu. Ako radite kvalitetno, ako ulažete u firmu i zaposlene a ne u sporedne stvari, zarada mora da dođe. Naravno, ima mnogo jačih i za zaradu boljih branši, ali ako poredimo sa prosečenom platom, možemo reći da je istina.

• Industrija u kojoj radite je specifična, kako je korona uticala na vaše poslovanje i kako vidite "dan posle"?

- Tako je, naša branša je skroz stala za vreme korone. Svi naši objekti su bili zatvoreni i to nije lako izdržati. Jer pored kirija, troškova i svega što prati jednu firmu, nijedan naš radnik nije dobio otkaz. Sve je to veliki udarac za nas, koji smo delimično anulirali kroz pomoć države.

Ono što sada mogu da kažem, da se 90% vratilo sve u normalu. Ali mislim da ćemo pravu sliku imati tek na kraju godine, kad budemo pravili presek godine.

(V.B.)