Menja se 53 miliona poslova: Korona ubrzala promene, radnici primorani na prekvalifikaciju

Foto: Pixabay

Oko 53 miliona radnih mesta u Evropskoj uniji biće robotizovano do 2030. godine, što bi moglo biti ubrzano usled pandemije virusa kovid-19, a zbog čega će više od 20 odsto radne snage biti primorano na sticanje novih veština i prekvalifikaciju, pokazala je studija.

To su rezultati istraživanja globalnog instituta Mekinsi o budućnosti rada u Evropi i uticaju kovida-19 i automatizacije na zaposlenost u EU.

U izveštaju je navedeno da bi skoro 59 miliona ljudi u EU, odnosno 26 odsto od ukupnog broja zaposlenih, moglo u kratkom roku da se suoči sa ekonomskim posledicama pandemije i restriktivnih mera - smanjenjem radnih sati i plate, ili sa privremenim ili stalnim prestankom radnog odnosa.

Kriza sa virusom kovid-19 imala je snažan uticaj na tržišta rada u EU, međutim pandemija nije jedini razlog promena i oblikovanja budućnosti rada u Evropi.

Radna mesta koja su ugrožena zbog pandemije virusa kovid-19, ali i automatizacije variraju po sektorima, međutim najveći broj poslova u riziku su u tri oblasti - trgovini, proizvodnji i ugostiteljstvu.

Broj evropskog radno sposobnog stanovništva biće smanjen za oko 13,5 miliona, odnosno za oko četiri odsto do kraja decenije, a pad će posebno biti izražen u Nemačkoj sa oko četiri miliona i Italiji sa oko 2,5 miliona manje.

Automatizacija i zamrzavanje pojedinih ekonomskih aktivnosti, koji će se odvijati različitim brzinama, dovešće do smanjenja broja radnih mesta i ubrzati proces stvaranja novih profesija.

Kovid-19 bi s jedne strane mogao da ubrza prelazak radne snage na nove poslove koji zahtevaju drugačije veštine, a sa druge strane kriza s virusom mogla bi da produbi razlike između više i manje obrazovanih radnika, ali i između država u EU, navedeno je u izveštaju.

Navodi se da oko 50 odsto Evropljana živi u stabilnim ekonomijama koje privlače nove stanovnike, da se evropske oblasti koje čine dom za oko 30 odsto Evropljana suočavaju sa smanjenjem radno sposobnog stanovništva zbog imigracije ili starenja, a da preostalih 20 odsto čini kategorija sa dinamičnim rastom i najvišim BDP-om po glavi stanovnika.

Broj radno sposobnog evropskog stanovništva koji živi i radi u drugoj evropskoj državi udvostručio se od 2003. do 2018. sa oko osam na 16 miliona, dodaje se u izveštaju.

(Telegraf Biznis/Tanjug)