Zašto nezaposlenost ne pada brže: Skoro milion i po Amerikanaca traži pomoć

Foto: Shutterstock

Broj onih koji traže novčanu pomoć u SAD, na osnovu nezaposlenosti usled pandemije Covid-19, i dalje je milionski. Šta se to dešava? Uprkos postepenom otvaranju ekonomije i vraćanju radnika na posao, analitičari se pitaju: zar ne može oporavak da bude brži.

Teme za vas

Dok pišemo ovaj tekst i dalje čekamo zvanične rezultate Ministarstva rada Amerike, budući da je četvrtkom presek stanja, a Market Watch predviđa da je novih 1,38 miliona Amerikanaca podnelo prijave na biro, zbog gubitka radnog mesta. Kako dalje navode, cifre koje gledamo iz nedelje u nedelju su šokantne, jer je rast nazaposlenosti do sada trebalo da bude manji.

U međuvremnu stižu nezvanični rezulati da je prošle nedelje podneto 1,48 miliona zahteva za dobijanje naknade za nezaposlenost, što znači da broj ljudi koji ostaju bez posla usled pandemije korona virusa uporno ostaje visok.

Nakon naglog pada krajem aprila i maja, istorijski visok nivo inicijalnih zahteva na osnovu nezaposlenosti, pao je za samo 4 odsto, na 1,51 milion u nedelji koja završava 13. juna. Prema određenim parametrima, ti zahtevi bi trebalo da se osipaju mnogo brže, te da se spuste na nivo ispod jednog miliona. Ipak, to se ne dešava.

Došlo je do rekordnog gubitka radnih mesta u martu i aprilu, a oporavak je počeo da se dešava u maju, u skladu sa ponovnim otvaranjem ekonomije. Drugi talas otkaza je verovatno posledica nesposobnosti kompanija da se nose sa smanjenim prometom, slabijim profitom i izgubljenim klijentima.

U drugom slučaju, koji bi objasnio ovu pojavu, države prijavljuju višestruke zahteve za iste ljude, što je odraz haosa, nastalog kada su službe za nezaposlene bila zatrpane poslom, odnosno rekordnim brojem zahteva za novčanu naknadu. Za samo tri meseca, podneto je više od 50 miliona zahteva, u poređenju sa 200.000 ili nešto manje, samo nedelju dana pre krize.

(Telegraf Biznis)