MMF završio razgovore sa Srbijom: Šta nam je rekao za plate, penzije i cenu struje

Foto: Shutterstock, imf.org

Zvanični razgovori delegacije Srbije s misijom Međunarodnog monetarnog fonda u okviru četvrtog polugodišnjeg razmatranja Instrumenta za koordinaciju politike završeni su sastankom koji je održan u video-formatu, a misija je ocenila da se nastavlja dobra implementacija programa i da su za Srbiju zadržali aprilsku projekciju rasta.

Na završnom sastanku delegaciju Srbije predvodila je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, koja je i guverner Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a misiju Međunarodnog monetarnog fonda predvodio je Jan Kejs Martejn.

U razgovorima je učestvovao i ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima, saopštila je NBS.

Misija je ocenila da se nastavlja dobra implementacija programa saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike i da je pandemija imala nepovoljne uticaje na domaću i svetsku ekonomiju.

U Srbiji je donet veliki paket sveobuhvatnih mera koji je jedan od najvećih među evropskim zemljama u razvoju, a važno je da Srbija, uz punu podršku koju obezbeđuje ekonomiji i tokom ove krize, nastavi da čuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost, navodi se u saopštenju.

Uprkos tome što su u junu dodatno smanjili projekcije rasta na globalnom nivou za ogroman broj zemalja, za Srbiju su zadržali aprilsku projekciju zbog snažnog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na krizu, ističe se u saopštenju.

Misija je ocenila i da je NBS reagovala čitavim setom mera - od smanjenja referentne kamatne stope, preko obezbeđenja likvidnosti i propisivanja zastoja u otplati obaveza dužnika, kao i nizom drugih mera, čime je nastavila da čuva neophodnu monetarnu i finansijsku stabilnost i u ovim uslovima ogromnih neizvesnosti na globalnom nivou

Mali: Srbija dobro reagovala

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je država dobro reagovala u vreme pandemije, a predstavnici MMF-a pohvalili Program ekonomskih mera za podršku privredi i istakli da je među najvećima u evropskim zemljama u razvoju.

Mali je ocenio da su u okviru aktuelnog aranžmana koji se uspešno sprovodi, postignuti važni reformski ciljevi, kao i da će Vlada nastaviti sa sprovođenjem reformi.

On je ukazao i da je država dobro reagovala za vreme krize koja je izazvana korona virusom, i spasila je privatni sektor, a sada je važno da ekonomija nastavi da dobro funkcioniše i da se sačuvaju radna mesta. On ističe i da ohrabruju podaci iz prvog kvartala, koji će pozitivno uticati na rezultat na kraju ove godine.

Predstavnici MMF-a su istakli da je važno da se nastavi sa podržavanjem ekonomije, ali i da se zadrži makroekonomska i finansijska stabilnost.

Predstavnici MMF-a su istakli i da je važno da se nastavi sa strukturnim reformama, u smislu reforme poreske administracije, zapošljavanja u javnom sektoru, reforme plata, javnih preduzeća i razvoja tržišta kapitala.

Pohvalili su napredak u smislu zatvaranja transakcije za Komercijalnu banku, koje se očekuje do kraja godine.

U pitanju je četvrto polugodišnje razmatranje aranžmana Instrument za upravljanje politikama, koji je odobren u julu 2018. godine i ne podrazumeva finansijsku podršku, već je isključivo savetodavnog karaktera.

MMF: Vlasti Srbije brzo sprovele dobro osmišljen paket mera

Foto: Shutterstock

Šef Misije Jan Kes Martejn saopštio je da je udar pandemije Kovid 19 naneo štetu globalnoj pa i srpskoj ekonomiji, i da su vlasti u Beogradu vrlo broz sprovele dobro osmišljen paket mera kako bi ublažile posledice pandemije.

Misija MMF, koju je predvodio Jan Kes Martejn, ocenjuje da je imala konstruktine razgovore na virtuelnim sastancima sa srpskim vlastima.

- Realizacija programa je generalno u skladu sa dogovorom. Međutim, značajno pogoršanje eksternog i domaćeg ekonomskog okruženja izazvanog epidemijom COVID19 zahteva promene ciljeva PCI za ostatak programa, koji se završava u januaru 2021. godine - naveo je Martejn u saopštenju.

U tom kontekstu, dodaje, politike treba da nastave da se fokusiraju na podršku ekonomiji za vreme krize uz istovremeno očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, adekvatno upravljanje rizicima i zaštitu ranjivih grupa.

Postavljeni su revidirani kvantitativni ciljevi koji odražavaju velike promene fiskalnih izgleda za 2020. godinu.

- Pandemija je imala značajan nepovoljan efekat na ekonomsku aktivnost u Srbiji. Šok je uticao na privredu kroz nižu spoljnu tražnju, niže strane investicije i doznake, ograničenja domaće ponude, kao i prekide regionalnih i globalnih proizvodnih lanaca - napominje Martejn.

Ističe da je projekcija MMF-a da će se realni BDP smanjiti za 3,0 procenta u 2020. godini, u poređenju sa rastom od 4,2 procenta 2019. godine, te da se očekuje da će doći do ubrzanja rasta na 6,0 procenata 2021. godine.

Fiskalni paket, koji uključuje povećane rashode za zdravstvo, odlaganje poreskih obaveza, subvencije za zarade, univerzalne keš transfere, kao i državne garancije za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima je, kaže, jedan od najvećih među evropskim zemljama u tranziciji.

Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremenu prirodu fiskalnih mera, trebalo bi da bude moguće da se fiskalni deficit smanji na oko 2,0 procenta BDP-a sledeće godine.

U isto vreme, postoji potreba da se povećaju javne investicije, podrži ekonomski oporavak i poveća potencijalni rast, dok ekonomski šok uvećava fiskalne rizike koji proizlaze iz problematičnih državnih preduzeća i kredita koje je garantovala država, napominje šef Misije MMF.

Kako bi se napravio prostor za uvećanje javnih investicija, a imajući u vidu budžetske rizike, rast penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini treba da bude ograničen, savetuje Martejn.

Ad hok povećanja penzija i jednokratne isplate, po njemu, treba izbegavati.

Potrebna je, kaže, i temeljna analiza cene električne energije kako bi se omogućilo pokrivanje troškova.

- Pozdravljamo napredak koji je učinjen ka završetku privatizacije Komercijalne banke i ohrabrujemo dalje napore da se privatizuje Petrohemija - poručio je Martejn u saopštenju.

Misija MMF je postigla sporazum na nivou tima o politikama neophodim za završetak četvrte revizije PCI aranžmana, koji treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a.

Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za drugu polovinu avgusta 2020. godine, navodi se u saopštenju.

(Telegraf Biznis)