Referentna kamatna stopa ostaje zasad ista, očekuje se i da ćemo više trošiti

Foto: Shutterstock

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 procenata.

Teme za vas

U saopštenju Narodne banke Srbije se kaže da je donoseći takvu odluku, Izvršni odbor, pre svega, imao u vidu očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa korona (Covid-19).

Prethodna smanjenja referentne kamatne stope - na najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, nastaviće da i u narednom periodu, u ambijentu visoke likvidnosti banaka, deluju na kretanja u finansijskom i realnom sektoru i doprinose očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka, kažu u NBS.

Takođe, navodi se, Izvršni odbor je imao u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera (od oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda -BDP), kojim je obezbeđena podrška privatnom sektoru, kako bi se podstakao što brži oporavak naše privrede od efekata pandemije.

Istovremeno, Izvršni odbor ističe da je Narodna banka Srbije spremna da reaguje u skladu sa eventualnim dodatnim efektima pandemije u domaćem i međunarodnom okruženju.

Inflacija usporila

Izvršni odbor naglašava da je donošenje pomenutih podsticajnih mera bilo moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije.

U skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, inflacija je usporila od početka godine - na 0,7 odsto međugodišnje u maju, najviše pod uticajem efekta visoke baze kod cena povrća iz prošle godine i nižih tekućih cena naftnih derivata, usled znatnog pada svetske cene nafte.

Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u uslovima niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena.

Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike, navodi se u saopštenju.

Kretanja u međunarodnom okruženju i dalje karakteriše neizvesnost, pre svega u pogledu globalnog oporavka od efekata pandemije i dešavanja na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu.

Brojne centralne banke u svetu reagovale su u prethodnom periodu ublažavanjem svojih monetarnih politika, konvencionalnim i nekonvencionalnim merama, kako bi umanjile negativne efekte krize.

Oporavak zone evra, s kojom Srbija ostvaruje najznačajnije trgovinske i finansijske veze, trebalo bi da bude podstaknut preduzetim merama Evropske centralne banke usmerenim na povećanje likvidnosti i pružanje podrške povoljnim uslovima finansiranja.

Izvršni odbor je posebno istakao činjenicu, kažu, da je Srbija ovu globalnu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji nego prethodne krize, što je omogućilo donošenje monetarnih i fiskalnih mera kojima će efekti krize na privredu Srbije biti znatno ublaženi.

- Gotovo je izvesno da su se najveći negativni efekti pandemije, kod nas osetili u aprilu i da će u narednim mesecima uslediti oporavak, podstaknut preduzetim merama, koje će voditi rastu bruto domaćeg proizvoda u 2021. godini od najmanje 6 odsto. To potvrđuju i pokazatelji ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti za maj, koji ukazuju na oporavak u odnosu na april, kao i vodeći indikatori ekonomskih očekivanja za jun, i za Srbiju i za zonu evra - navedeno je u saopštenju NBS.

Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljih negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja.

(Telegraf Biznis)