Fiskalni savet: Kakav treba da bude novi paket mera i zašto nam je BDP bolji od drugih

 Fiskalni savet (FS) smatra da u predstojećem periodu država treba da se fokusira na smanjenje deficita u 2021. na oko 2,0 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u cilju fiskalne stabilnosti, poremećene, kako navode, zdravstvenom krizom Kovid-19.

Pored toga, Savet preporučuje povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu, kao i kontrolu rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini.

Fiskalni savet smatra da bi bilo opravdano i potpuno zamrzavanje zarada.

Eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen, ocenjuje FS.

Uz to, ova kriza dala je dodatni razlog da se poveća ulaganje u zdravstvo, navodi se u najnovijem Izveštaju o uticaju zdravstvene krize Kovid-19 na ekonomska i fiskalna kretanja u zemlji.

Prema proceni FS, srpski BDP će usled negativnih efekata korona krize u tekućoj godini opasti za 3 odsto, budžetski deficit će iznositi 7,0 posto BDP-a, a javni dug na kraju godine vidi na nešto preko 60 procenata BDP-a. Fiskalni napominje, ipak, da sve prognoze koje daje u ovom izveštaju imaju iz objektivnih razloga veliki stepen neizvesnosti, zbog toga ih ne bi trebalo tumačiti kao bezuslovne i potpuno precizne, već kao trenuno najverovatniji ishod očekivanih promena ekonomskih indikatora.

 

Ukoliko, međutim, u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze - pa bi pad BDP-a u 2020. u tom slučaju bio veći od 3,0 posto i mogao bi iznositi oko 5,0 procenata, upozorava Savet.

Napominje da će pad BDP-a Srbije biti manji od većine evropskih zemalja zbog strukture domaće privrede, a kao razlog navodi to što relativno veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra, za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala (hrana, kućna hemija i drugo).

Trenutno, ocenjuju da će, bez promene sadašnjih politika, budžetski deficit biti najverovatnije ipak blizak onom koji je planiran rebalansom i pored toga što dobar deo planiranog paketa državne pomoći nije potrošen, navodi se u Izveštaju.

U slučaju promene politika, dodaje se dalje, deficit bi lako mogao biti i nešto veći od planiranog, jer bi ta promena verovatno značila dodatni (svakako manji) paket mera podrške privredi i/ili isplatu finansijske pomoći nekim preduzećima u kojima država ima vlasništvo (na primer Er Srbiji).

Savet takođe procenjuje da će privredni pad u 2020. dovesti do smanjenja broja zaposlenih za 30 do 50.000, uz opasku da se u javnosti daju brojne neutemljene ocene – od prognoza sindikata da će bez nove državne pomoći više stotina hiljada ljudi izgubiti posao, do ocena da će broj zaposlenih nastaviti da se povećava.

(Telegraf Biznis)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.