• 0

Fiskalni savet: Kakav treba da bude novi paket mera i zašto nam je BDP bolji od drugih

Eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen

  • 0
biznis, računica, štednja, evri, pare, novac, devize, kasica

Foto: Shutterstock

biznis, računica, štednja, evri, pare, novac, devize, kasica

Foto: Shutterstock

 Fiskalni savet (FS) smatra da u predstojećem periodu država treba da se fokusira na smanjenje deficita u 2021. na oko 2,0 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u cilju fiskalne stabilnosti, poremećene, kako navode, zdravstvenom krizom Kovid-19.

Pored toga, Savet preporučuje povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu, kao i kontrolu rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini.

Fiskalni savet smatra da bi bilo opravdano i potpuno zamrzavanje zarada.

Eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen, ocenjuje FS.

Uz to, ova kriza dala je dodatni razlog da se poveća ulaganje u zdravstvo, navodi se u najnovijem Izveštaju o uticaju zdravstvene krize Kovid-19 na ekonomska i fiskalna kretanja u zemlji.

Prema proceni FS, srpski BDP će usled negativnih efekata korona krize u tekućoj godini opasti za 3 odsto, budžetski deficit će iznositi 7,0 posto BDP-a, a javni dug na kraju godine vidi na nešto preko 60 procenata BDP-a. Fiskalni napominje, ipak, da sve prognoze koje daje u ovom izveštaju imaju iz objektivnih razloga veliki stepen neizvesnosti, zbog toga ih ne bi trebalo tumačiti kao bezuslovne i potpuno precizne, već kao trenuno najverovatniji ishod očekivanih promena ekonomskih indikatora.

biznis, računica, štednja, evri, pare, novac, devize,

Foto: Shutterstock

Ukoliko, međutim, u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze - pa bi pad BDP-a u 2020. u tom slučaju bio veći od 3,0 posto i mogao bi iznositi oko 5,0 procenata, upozorava Savet.

Napominje da će pad BDP-a Srbije biti manji od većine evropskih zemalja zbog strukture domaće privrede, a kao razlog navodi to što relativno veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra, za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala (hrana, kućna hemija i drugo).

Trenutno, ocenjuju da će, bez promene sadašnjih politika, budžetski deficit biti najverovatnije ipak blizak onom koji je planiran rebalansom i pored toga što dobar deo planiranog paketa državne pomoći nije potrošen, navodi se u Izveštaju.

U slučaju promene politika, dodaje se dalje, deficit bi lako mogao biti i nešto veći od planiranog, jer bi ta promena verovatno značila dodatni (svakako manji) paket mera podrške privredi i/ili isplatu finansijske pomoći nekim preduzećima u kojima država ima vlasništvo (na primer Er Srbiji).

Savet takođe procenjuje da će privredni pad u 2020. dovesti do smanjenja broja zaposlenih za 30 do 50.000, uz opasku da se u javnosti daju brojne neutemljene ocene – od prognoza sindikata da će bez nove državne pomoći više stotina hiljada ljudi izgubiti posao, do ocena da će broj zaposlenih nastaviti da se povećava.

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke