Koliko će vam rata biti skuplja posle novog moratorijuma? Ovo su detalji

Foto: Shutterstock, Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije juče je donela odluku o novom dvomesečnom moratorijumu u otplati kredita, a banke će do 31. jula na svojim internet adresama postaviti ponudu za moratorijum.

Korisnici kredita koji ne žele da prihvate novi moratorijum, jer smatraju da im je bolja opcija da nastave sa redovnom otplatom zajma, moći će da odbiju ponudu banke i produže sa redovnim mesečnim ratama i posle 1. avgusta. Za to imaju rok 10 dana.

Naši čitaoci nas pitaju da li će i za koliko rata biti veća. Odgovor je da će obaveza posle isteka moratorijuma biti skuplja, a za sve koji žele moratorijum, postoje tri modela optlate.

Za vreme zastoja u otplati banka obračunava redovnu kamatu, koju će po prestanku moratorijuma ravnomerno rasporediti na preostale rate, pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma.

Najjednostavnije rečeno, prostom računicom, svi koji su prihvatili prethodni moratorijum, a odluče da iskoriste i novi, moraće da računaju na mesečnu ratu kredita koja će biti i do 600-700 dinara veća u odnosu na onu od pre korone.

3 stvari koje vam određuju visinu nove rate 

Treba da zapamtite da je sigurno je da će rate nakon prestanka perioda zastoja biti uvećane za kamatu koja je obračunata tokom ovog perioda i raspoređene na preostali period otplate.

Koliki će tačno iznos biti, videće se kroz primere koje će banke u prezentacijama dati.  To će zavisiti od visine kamatne stope u konkretnoj banci, dužine i preostalog perioda otplate, kao i drugih elemenata koji opredeljuju visinu rate.

Na praktičnom primeru, to izgleda ovako:

Foto: Primer/NBS

- Osnovni model za primenu Odluke NBS - tri anuiteta (obračuna) iz perioda zastoja se dodaju na kraj otplatnog perioda produžetkom otplatnog perioda za tri meseca:

• cilj: da se mesečne obaveze po isteku zastoja previše ne opterete dugom po osnovu anuiteta iz perioda zastoja,

• anuitet nakon perioda zastoja se minimalno uvećava zbog raspoređivanja obračunatih obaveza iz perioda zastoja na preostali period otplate;

- Mogući alternativni modeli (anuitet ostaje isti ali celokupne tromesečne obaveze iz perioda zastoja padaju na teret klijenta odmah po isteku zastoja):

a) varijanta 1 – da po isteku zastoja (četvrti mesec) klijent plati odjednom sva tri anuiteta iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu),

b) varijanta 2 – da po isteku zastoja (četvrti mesec) klijent plati samo kamatu koja se odnosi na period zastoja.

Da istaknemo da su banke obavezne da ponude klijentu osnovni model, dok su alternativni modeli su mogući samo na izričit zahtev klijenta.

Ako krenemo od prvog koraka, znači da po isteku perioda zastoja (jun) klijent ostaje dužan banci tri anuiteta iz perioda zastoja i prvi sledeći anuitet po redovnom toku otplate, što znači da bi klijent u junu imao dospele obaveze prema banci u iznosu od 33.283,60 dinara koje bi morao odmah da plati,

Preporučeni model Narodne banke Srbije podrazumeva da se produži period otplate za tri meseca (sa 84 na 87 meseci) i da se dug nastao tokom perioda zastoja rasporedi na duži period kako bi mesečno opterećenje klijenta bilo manje.  U prvom koraku glavnica tromesečnog duga iz perioda zastoja (deo anuiteta bez kamate) se raspoređuje na produženi period otplate kredita. Ukoliko klijent nakon perioda zastoja (jun) odmah želi da plati tromesečni dug iz perioda zastoja onda nema potrebe za produženjem roka otplate i to klijent izričito mora zatražiti od banke.

Ukoliko je za klijenta prihvatljivo rešenje da se rok otplate produži za tri meseca, posledica toga je da se kamata na dug duže plaća tri meseca (84., 85. i 86. mesec).

Duže plaćanje kamate na dug nije posledica moratorijuma već produženog perioda vraćanja kredita.

U drugom koraku, glavnica duga iz perioda zastoja je raspoređena u prvom koraku i sada preostaje jedino da se rasporedi pripadajući deo kamate iz tromesečnih anuiteta klijenta u periodu zastoja,.

Kako klijent ne bi bio u obavezi da u prvom mesecu po isteku perioda zastoja (jun) plati ukupnu redovnu kamatu po tri anuiteta iz perioda zastoja i ceo anuitet za mesec jun, NBS je preporučila bankama da ovaj iznos redovne kamate pripišu i rasporede na celokupno trajanje kredita.

Ukoliko bi klijent po isteku perioda zastoja (jun) platio redovni kamatu za tri meseca zastoja ne bi bilo potrebe za njenim raspoređivanjem na period otplate kredita.

Ovako bi to onda izgledalo na kraju:

Foto: Primer/NBS

Ako vam je lakše, možete računati i ovako: za keš kredit od 500.000 dinara koji je skoro na polovini otplate (a imate na primer, maksimalnih sedam) i mesečno plaćate 8.320 dinara, uz kamatu od 9,82 odsto godišnje, posle dva meseca novog moratorijuma rata će vam biti veća za nešto više od 200 dinara, i iznosiće oko 8.500 dinara.

Uz prethodni moratorijum i uvećanje rate od 310 dinara, to znači da ćete u odnosu na mart ove godine banci mesečno plaćati sumu veću za oko 500 dinara. Za stambene je rata nešto veća, i kod njih je rata uvećana za oko 700 dinara na kraju.

Šta podrazumeva zastoj u otplati kreditnih obaveza

- Кlijenti koji prihvate zastoj (moratorijum) u otplati nemaju obavezu plaćanja svojih kreditnih

obaveza, ni po osnovu kamate ni po osnovu glavnice, u narednih 90 dana;

- Zastoj u plaćanju mogu koristiti privredna društva, preduzetnici i građani, po osnovu svojih kreditnih obaveza – stambeni krediti, potrošački i gotovinski krediti, kreditne kartice i pozajmice po tekućem računu;

- Ovo je prilika da odlože plaćanje svojih obaveza dok teška situacija traje, da tako izbegnu mogućnost

da dugovanja postanu dospela i na tako dospela dugovanja obračunava zatezna kamata;

- Odlaganjem plaćanja obaveza dobiće se i dodatna likvidnost za poslovanje;

- Za građane pogođene trenutnom situacijom zastoj pruža mogućnost da svoje umanjene prihode ili povećane troškove bar ublaže ne moranjem da plate svoje anuitete po osnovu kreditnih obaveza ali i da ne moraju da se u ovako teškoj situaciji bave aktivnostima vezanim za plaćanje mesečih rata;

- Iako se moratorijum odnosi na sve klijente, klijenti koji se ne osećaju pogođenim trenutnom situacijom, imaju relativno stabilne prihode, mogu da nastave da plaćaju svoje kreditne obaveze

bez korišćenja moratorijuma.

Dakle, moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banke (poput minusa i kreditnih kartica), kao i drugih proizvoda banke (poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i/ili kreditnim proizvodima, bankarskih garancija).

Moratorijum se ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa (npr. provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa), investicione usluge, brokersko-dilerski poslovi, usluge u vezi sa sefovima i sl.

(V.B.)