7 velikih država čiji se pad BDP-a broji sa dve cifre: Privrede u rasulu

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Nezavisno od toga kada će početi ekonomski oporavak i koliko će trajati, činjenica je da će ova godina u celom svetu biti izuzetno teška, ukazuju na to i prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK), ali i poslednji podaci o BDP koje su prethodnih dana objavljivale države sveta.

Teme za vas

Nažalost, ti rezultati su pokazali ono čega su se mnogi pribojavali, a to je da velike ekonomije beleže i velike padove BDP-a.

Mi smo izdvojili sedam država koje imaju dvocifren pad, odnosno veći od 10 odsto (neke bliže čak minus 20 odsto).

Američki BDP je između aprila i juna pao za 32,9 odsto, što je najveći pad na godišnjem nivou još od Drugog svetskog rata.

Ovaj pad predvodilo je smanjenje potrošnje, posebno u sektoru usluga, kao što su zdravstvene. On je takođe i posledica blokade rada velikog dela firmi tokom prvog udara pandemije, koje su pratila i brojna otpuštanja.

Kao i uvek, Volstrit je brzo odreagovao na novu vest. Indeksi na Volstritu, industrijski Dau Džons i S&P 500, zaključili su te noći trgovanje u padu. Dau Džons je oslabio za 0,8 odsto, dok je S&P 500 skliznuo za 0,4 procenta. Nasuprot tome, tehološki indeks Nasdak Kompozit je ojačao za 0,4.

Osim SAD, i druge države se ovih dana suočavaju sa rekordnim padom BDP-a. Francuska je u drugom kvartalu ove godine zabeležila istorijski pad svog bruto domaćeg proizvoda od 13,8 odsto. U Nemačkoj je on pao za 10,1 odsto na kvartalnom nivou, a na godišnjem za 11,7 odsto.

Italija je u drugom tromesečju zabeležila pad BDP-a od 12,4 odsto u odnosu na prethodno tromesečje i ušla tako u recesiju.

Italijanski institut Istat navodi da je sa padom privredne aktivnosti „bez presedana“ u drugom tromesečju, posle pada od 5,4 odsto u prvom, Italijanski BDP registrovao najnižu vrednost od prvog tromesečja 1995. godine.

BDP Španije je u drugom kvartalu pao 18,5 odsto zbog pandemije, pokazuju podaci koje je danas objavio španski Institut za statistiku (INE). Time je zemlja ušla u recesiju posle pada BDP-a u prvom kvartalu od 5,2 odsto.

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Špansko smanjenje BDP-a daleko je naveće od kada nacionalna statistička agencija vodi podatke.

Korona je srušila i BDP Austrije za 12,8 odsto.

Smanjenje BDP-a u tom obimu je, kako ističu, nešto jedinstveno od kraja Drugog svetskog rata.

Mere za suzbijanje širenja virusa su dovele do masivnog pada potražnje, te i ogromnim gubicima u turizmu, saobraćaju, trgovini, i uslugama, ali i umetnosti, zabavi.

I industrija je bila pogođena merama te je pala i izvozna potražnja.

Kako izgleda Evrozona, ukupno? Najveći pad DP-a od 1995. godine

Foto: Shutterstock

U evrozoni bruto domaći proizvod pao je za 12,1 posto u drugom tromesečju ove godine, dok se ekonomija u celoj EU smanjila za 11,9 posto, pokazale su prve preliminarne procene evropske statističke kancelarije Evrostat.

To je najveći pad otkako evropski statističari prate ekonomsku aktivnost od 1995.

Evrostat je u preliminarnim prvim procenama o BDP-u za drugo tromesečje objavio preliminarne procene za 10 zemalja članica, među kojima su Belgija, Češka, Nemačka, Španija, Francuska, Italija, Letonija, Litvanija, Austrija i Portugalija.

Među zemljama za koje je Evrostat već prikupio podatke, najveći kvartalni pad BDP-a izmedu aprila i kraja juna zabeležen je u Španiji -18,5 posto.

Za više od 10 posto smanjile su se ekonomije Portugala (-14,1 posto), i kao što smo naveli - Francuske (-13,8 posto), Italije (-12,4 posto), Belgije (-12,2 posto), Austrije ( -10,7 posto) i Nemačke (-10,1 posto). Najmanji pad imala je Litvanija (-5,1 posto).

Kako su saopštili evropski statističari, ovo je daleko najveći pad BDP-a u evrozoni i EU dosad.

Ipak, nisu ni sve velike sile zabeležile pad BDP-a u drugom kvartalu, u Kini je on rastao.

Rast kineskog BDP-a u drugom kvartalu ove godine iznosio je 3,2 odsto u odnosu na isti period lane. To je neočekivan rezultat s obzirom na činjenicu da se i ova zemlja, kao i ceo svet, upravo suočava sa velikim ekonomskim nesigurnostima prouzrokovanim pandemijom virusa korona.

I Srbija je u junu zabeležila blagi rast BDP-a od 0,1 odsto i time smo prema fleš proceni Ministarstva finansija završili drugi kvartal sa padom od 6,5 BDP-a.

U drugom kvartalu  2020, tako,  Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, samo je Litvanija imala manji pad od nas.

(Telegraf Biznis)