Cena rušenja zida u stanu 1.000 evra: Mora li tako i gde su nestali dobri majstori?

Foto: Shutterstock

U svetu decenijama unazad postoji potreba za kvalifikovanim zanatlijama, pa su naši radnici odlazili i odlaze u inostranstvo za dobre uslove.

Teme za vas

Međutim, uprkos tome, u Srbiji je i dalje bilo stručnjaka za vodu, struju, stolariju, popravku obuće, ali sada - sve manje. Nije to samo zato što odlaze preko, gde su bolje plaćeni, već i zato što se menja klima na tržištu rada. Ljudi se više okreću kompjuterima i "novim naukama", a sve manje zanatima.

Pođimo i od nekih banalnijih stvari: potreba za satovima je s godinama postala slabija, jer mahom gledamo vreme na telefonu. Nove tehnologije satova, takođe, "ugrožavaju" poziciju časovničara na tržištu, baš kao što masovna moda i stalno menjanje odeće i obuće eliminiše potrebu za obućarima.

I dalje će neko praviti cipele, ali sve manje ručno, a i to što je ručno - uglavnom je vezano za fabrike, veliku proizvodnju, i podrazumeva lošije uslove. Samim tim, ljudima se ne isplati da se time bave, pa traže profitabilnije profesije. A kad smo kod toga, one najčešće uključuju menadžment, marketing, dizajn, inženjerstvo, informatiku i tome slično.

Oni koji imaju građevinske firme, posluju dobro i imaju visoka primanja, ali ne i radnici. Sa druge strane, kada ste samo "radnik" u moru sličnih, u nekoj dobroj kompaniji za softvere ili naučna istraživanja, veće su šanse da ćete biti dobro plaćeni, što je svakako u skladu i sa visokim obrazovanjem.

Ipak, zainteresovanost za umetničke zanate je veća. Ali, opet, slobodni umetnici u današnje vreme nisu dovoljno zaštićeni, da bi se olako upustili u taj način života i rada. Kolektivistička zapadna kultura je formirala takvo radno okruženje da je pojedincu često lakše i sigurnije da bude deo zajednice, bez rizika od gubitka. Plata možda jeste sigurnija i izvesnija, ali i vaše ambicije u tom slučaju imaju granice.

Kvalitet u drugom planu

Oni majstori - vodoinstalateri, električari, moleri, keramičari, bravari, parketari i ostali - koji su tu i imaju posla, jer su sve ove stvari neminovno potrebne nekada, sada mogu da postavljaju uslove, ali i da lošije rade, što naši sugrađani primećuju.

Gotovo uvek se desi da "rad" jednog majstora mora da "prepravlja" neki drugi, na uslugu se čeka danima i nedeljama, a posao često ne bude dobro urađen, dok sa druge strane - košta papreno. Na primer, cena za rušenje zidova u stanu od 50-ak m2, ide do 1.000 evra, za posao od dva do tri dana.

Konkurencija je sve manja, pa oni koji su ostali, mogu da nameću svoje cene. Osim toga, sve su češće reklamacije na rad instalatera zaposlenih u firmi za kablovsku televiziju (podizvođači), ali to nije slučaj samo kod nas, već svuda u svetu.

Radnici žure da završe posao, kao bi prešli na drugi nalog, jer što više naloga - to bolji bonus na kraju meseca. Kvalitet u radu - izostaje, posebno ako je reč o "težim" instalacijama.

Svi bi posao od 9 do 17h, ili ne?

Nekolicini je ovakav tempo monoton i naporan, postoje oni koji nikada ne bi radili kancelarijski posao, ali sa druge strane - taj radni prostor je realnost većine ljude. Doduše, sada ne, dok je pandemija još prisutna.

Na primer, pre 20 godina, pa i više, neke profesije nisu ni postojale: programer aplikacija, content moderator, podcast voditelj, menadžer na društvenim mrežama, influenser, developer itd. Broj je veliki, a osim toga, i u narednih 30 godina čekaju nas promene.

Poslovi koji će imati stabilan rast i razvoj, i koji će ujedno biti dobro plaćeni, jesu: poslovni analitičar, softver developer, marketinški ekspert, stručnjak za informatičku bezbednost, direktor prodaje i fizioterapeut. Neka od ovih zanimanja su na listi "budućih" na osnovu sektora koji danas brzo rastu, a neka su izvučena na temelju predikcija o dolazećoj tehnologiji.

Sve u svemu, gotovo sva su vezana za kompjuter, pa je samo pitanje vremena kada će nam roboti popravljati klimu, mašinu za veš, bojler i tome slično. Oni su već uspešno zamenili ugostitelje (konobare), a gazdu ne koštaju ništa.

Ipak, ne možemo reći da svi žele "posao od 9 do 17h", ali ne zato što će sutra da voze kamion ili da se bace na neki zanat, već zato što je rad na daljinu postao praksa, a većina ovih profesija može da se uklopi u taj sistem. Dakle, izvesno je da nas u budućnosti čeka sve više analitičara i menadžera, a sve manje majstora.

(Telegraf Biznis)