• 20

Da li biste odlagali flaše za novac? Ovaj metod je nova kasica-prasica, a Nemac tako uzme 180 €

U Nemačkoj je zelena politika posebno zastupljena, a svest o recikliranju je na visokom nivou

  • 20
Masina za recikliranje, reciklažu, reciklaža, plastična flaša

Foto: Shutterstock

Reciklaža je imperativ u 21. veku, mada je mnogi i dalje nisu svesni. Dok tone plastičnog otpada plutaju okeanima, a kese vise po drveću i zagađuju okolinu, neke zemlje uvode zelenu politiku - dobru ili lošu po vaš novčanik, zavisi kako gledate na to.

Na primer, Nemačka je jedna od vodećih država po ovom naprednom stavu, pa je tako u novembru prošle godine usvojila Predlog zakona o zabrani plastičnih kesa u maloprodaji, a izuzete su one koje se koriste za pakovanje voća i povrća. U slučaju da kršite zakon, platićete kaznu do 100.000 evra.

Da, to je ta negativna posledica po vaš budžet. Međutim, ono što je pozitivno, jeste da za svaku plastičnu flašu koju sačuvate i odložite u automat (mašinu) za reciklažu, dobijate 25 centi nakon učitavanja QR koda s ambalaže. Ovo se odnosi na pet ambalažu, a za staklene flaše - cena je od 8 do 15 centi.

Automati za odlaganje staklenih flaša se u nemačkim marketima nalaze malo teže, ali onih za plastiku ima svuda. Nakon učitanog koda, dobijate ceduljicu sa kojom odlazite na kasu, kako biste je unovčili ili kako bi vam račun u radnji bio umanjen za taj iznos.

Na primer, ako donesete 4 flaše, platićete kasirki evro manje ili ćete od nje dobiti toliko. Možemo da računamo i ovako: ako dnevno popijete dva soka iz plastične ambalaže, sleduje vam 50 centi za to. To znači da za dva dana u mesecu možete da "zaradite" 1 evro, a za 30 dana - 15 evra.

Ako sračunamo još konkretnije, na godišnjem nivou u vašoj "kasici-prasici" može se naći 180 evra, samo zato što ste pametno odlagali plastični otpad. Sve i da ne trošite toliko plastične ambalaže u mesec dana, jasno vam je o čemu pričamo, svakako možete biti u plusu.

Ova inicijativa je upravo pokrenuta i zato što nam je najteže da "pobegnemo" od plastičnih pakovanja, pomislite samo koliko puta ste, posebno leti, kupili sok da se osvežite ili vodu, bilo za sebe ili dete.

Nemačka i neke druge zemlje imaju cilj da podignu svest kod ljudi o recikliranju, a novac je mnogima glavni motiv. Tamo je stopa recikliranja limenki sada dostigla 99%.

PET plastične boce su takođe privlačne za kupce: lagane su za nošenje i za razliku od staklenih flaša, ne moraju da se vraćaju u radnju gde su kupljene, već u bilo koju.

Početkom jula, Kragujevac je dobio prvi reciklomat u Srbiji, koji isplaćuje novac za ubačenu ambalažu. Ova mašina prima različite vrste otpada: plastične ambalaže, staklene boce, limenke, a novčani iznos dobijen na osnovu predate ambalaže - učitava na pesonalizovane i nepersonalizovane eKG kartice.

Video: Budisti oduševljeni reciklažom: Plastične flaše i smeće pretvaraju u odeću

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ja

    Jeste da dobijamo 25centi po plastičnoj flaši,8 do 15 centi za staklene...ali!!!! Pri kupovini je to uračunato u cenu!!! Tako da to nije zarada. Ako flaša kisele vode košta 20centi,na kasi plaćamo 45! pa ako vratimo flašu,dobijamo tih 25 centi nazad!!!!!

  • Dragan

    Radilo se to i ovde do '95. Setite se da smo skupljali i papir za reciklažu. A onda je sve to nestalo, pa smo sada kao država iz kamenog doba, pa će nam Evropa "pomoći" da se urazumimo. Valjda tako nekako.

  • mama

    To kod nas djeca rade. Doduse ima i jedan nas penzos, kaze mi cerka otima flase iz ruke dok ljudi piju, ona vidjela. Taj se ovdje hvali kako je kupio stan u Igalu, eto.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke