• 50

Profesor Kavčić kome su Amerikanci ukrali patent: Ključ uspeha nacije je u prosvetnom radniku

, Telegraf Biznis

*Obrazovanje mora biti besplatno *Napravili smo metodu za pouzdano čitanje, sada je drugi koriste *Marvel tehnolodžis je bila mala kompanija kada je krenula bespravno da koristi naš izum, a danas dominira na tržištu čipova *Zapad nam je rasturio banke i privredu, i ubio nas u pojam do te mere da više ne verujemo u sebe

  • 50
Aleksandar Kavčić

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Aleksandar Kavčić, profesor na Karnegi Melon Univerzitetu u Pitsburgu, našoj javnosti je posebno postao interesantan kada se obelodanilo da su mu Amerikanci ukrali milijarderski patent. Ono što se o njemu manje zna, jeste da je on čovek velikog srca, koji osim svog znanja, nesebično deli i materijalne vrednosti.

Kavčić je doktorirao 1998. godine i njegov rad je rezultirao patentom koji je nezakonito koristila kompanija "Marvel tehnolodžis", proizvođač čipova, zbog čega je vođen sedmogodišnji sudski proces.

Završio je Matematičku gimnaziju, a svojoj nekadašnjoj srednjoj školi prošle godine je poklonio 50 računara. Sada se uključio u projekat koji podrazumeva da će fondacija koja nosi njegovo ime svake godine obezbeđivati 20 računara gimnaziji, a ova će računare iz prethodne godine poklanjati osnovnim školama širom Srbije.

O svemu tome, u intervjuu za Telegraf Biznis govori profesor Kavčić koji ovih dana boravi u Srbiji.

U svojim ranijim izlaganjima isticao je kako Srbija mora da "pogura" obrazovanje tako što će u njega uložiti novac, ako želi da se kao zemlja nesmetano razvija. Ako želimo da imamo obrazovanu naciju, prosvetni radnici moraju se poštovati, govorio je.

  • Kako Srbija može da unapredi obrazovanje, prema vašem mišljenju?

- Pre svega treba se odreći potrebe za eksperimentima u obrazovanju (usmereno obrazovanje, dulano obrazovanje, itd.). Uspeh bi bio vratiti obrazovanje na nivo na kome je bio pre nekoliko decenija.

Nisu tada škole "pucale" od digitalnih pomagala, a akademici, glumci, lekari su nam dolazili iz klupa seoskih škola.

Zašto je to tada moglo, a danas deluje tako teško? Zato što je tada prosvetni radnik uživao dostojanstvo i bio cenjen u društvu, a roditelji su im sa puno poverenja prepuštali brigu o vaspitanju i obrazovanju dece, znajući da je to dobro za njih.

  • Koja je i kakva treba da bude uloga prosvetnih radnika?

- Centralnu ulogu u obrazovanom sistemu imaju nastavnici, a ne ministarstvo prosvete svojim dekretima, naređenjima, preobukama, i sl. Prosvetni radnik je taj koji svako dete stavlja na prvi stepenik društveno-ekonomske lestvice. Možemo postaviti ambiciozne ciljeve, kao na primer smanjenje broja predmeta, insistiranje na razumevanju, a ne na bubanju, više projektne nastave, digitalizaciju, praktično ‚‚Finski model“… ali ko to treba da sprovede u delo?

Ne ministarstvo, već nastavnik. A ako se nastavniku ne dozvoli da bude kreativan u svom poslu, već mu ministarstvo svake godine novim dekretima ‚‚naređuje” kako treba da radi, efekat je kontraproduktivan.

Ako je srpska škola košarke uspela kreativnim radom da dostigne svetski nivo, to onda može i srpska škola znanja, ali treba nastavnicima dozvoliti da budu kreativni i inventivni (jednako kao što je to dozvoljeno košarkaškim trenerima).

One uspešne u tome treba nagrađivati, i eto recepta za uspeh.

I veća plata, i povećan ugled u društvu, i na kraju dostojanstvo za kojim prosvetni radnici evo već 2-3 decenije vape.

Aleksandar Kavčić

"Obrazovanje mora biti besplatno. Potpuno besplatno, na svim nivoima, od vrtića to fakulteta" Foto: Privatna arhiva

  • Vi ste napravili fondaciju, i zalažete se za to da obrazovanje bude besplatno, da li je to moguće?

- Obrazovanje mora biti besplatno. Potpuno besplatno, na svim nivoima, od vrtića to fakulteta – mislim na ove državne. Srbija je mala zemlja. Sedam milion je malo da bi se obrazovni sistem prepustio stihiji u nadi da će se elita ‚‚izroditi” bez velikog ulaganja. Da bismo bili konkurentni, mi moramo svakom detetu ove zemlje pružiti mogućnost da dostigne svoj potencijal, a to je jedino moguće ako je školovanje besplatno i kvalitetno.

Pođimo od udžbenika koji danas ne da nisu besplatni, već na tržištu udžbenika vrednom oko 100 miliona evra godišnje dominiraju strani izdavači koji se služe koruptivnim markentinškim metodama i kojima je profit jedini cilj. Pri tome, Zavod za udžbenike već ima izrađene udžbenike, a pošto je to javno preduzeće, izradu tih udžbenike je poreski obveznik već jednom platio.

Apsurdno je onda da sada strani izdavači izvlače dodatni profit od roditelja u Srbiji, kad je dovoljno da se udžbenici Zavoda samo štampaju po pristojnim cenama. Zato Fondacija Alek Kavčić ima cilj da obezbedi besplatne udžbenike za sve osnovce u Srbiji tako što će ih objaviti na internetu.      

  • Koji su preduslovi, šta je do države da tu uradi?

- Država može da radi na promeni zakona, da suzbije korupciju, da obezbedi atmosferu u kojoj bi svakom detetu kvalitetno obrazovanje bilo dostupno. Ali mi deluje da za to nije bilo, i nema volje. Obezbediti besplatne udžbenike je jednokratni trošak od samo milion evra, što je jako malo za budžet države koji je oko 10 milijardi evra. Ali mi deluje da smo mi kao zemlja upali u vrtlog liberalnog kapitalizma, te da je bitnije da se štiti profitni interes stranih izdavača nego da učini ono što je moralno ispravno.

  • Čuli smo da poklanjate računare osnovnim školama, koliko je važna digitalizacija škola, i da li ima za nas nade, kada je poznato da postoje škole koje nemaju osnovnu opremu poput kompjutera

- Fondacija Alek Kavčić je pre dve godine počela da daruje sredstva Matematičkoj gimnaziji za obnovu računara. Frapantno nam je bilo da ova elitna, svetski poznata institucija nije imala savremene računare.

Kada su u Matematičkoj gimnaziji računari obnovljeni akcijom nas bivših đaka, Fondacija Alek Kavčić je rešila da ih svake godine obnavlja kako nikad više ne bi zastareli. Naravno, to je onda stvorilo višak računara, te se postavilo pitanje šta uraditi sa starijim modelima. Zajedno sa Matematičkom gimnazijom, napravili smo plan da starije modele unapređujemo i poklanjamo osnovnim školama u Srbiji.

Inicijalno će to biti osnovne škole iz Batajnice, Novog Sada, Kikinde i Valjeva, iz kojih su došli neki sadašnji đaci gimnazije, a đaci gimnazije će čak i održati časove programiranja osnovcima u tim osnovnim školama.

Na taj način Fondacija Alek Kavčić daruje sredstva, ali i profesori i đaci gimnazije učestvuju u filantropskom radu darujući svoje vreme i znanje. Fondacija takođe ima ciljeve da dovede računare i do najmanjih seoskih škola u Srbiji.

Ove godine darujemo tri računara i štampač jednoj od najmanjih školu Srbiji, osnovnoj školi „Vladimir Bukilić" u Tularu, opština Medveđa. Đaci ove škole nemaju adekvatne uslove za nastavu na daljinu, i ovi računari i štampač će im pomoći da prebrode teškoće, između ostalog i tako što će moći sami da štampaju besplatne udžbenike koji će biti dostupni na internetu.

  • Poznato je da ste doktorirali na Karnegi Melon Univerzitetu i da je vaš rad rezultirao patentom koji je nezakonito koristila kompanija "Marvel tehnolodžis", zbog čega je vođen sudski proces

- Da. To je izum metode za čitanje podataka sa magnetskih memorija, dakle sa magnetnih diskova. Mi smo, profesor Žoze Moura i ja, napravili metodu za pouzdano čitanje i matematički dokazali da je metoda optimalna, dakle da ne postoji bolja. Danas se ta metoda koristi u milijardama diskova širom sveta. Svaki put kada odete na Youtube da potražite neki video, podaci se pročitaju sa nekog diska ovom našom metodom.

Dakle, metoda se koristi više od milijardu puta u sekundi čitajuči sa samo jednog diska, a diskova ima nekoliko desetina milijardi širom sveta. Marvel tehnolodžis je bila mala kompanija kada je krenula bespravno da koristi naš izum, a danas dominira na tržištu čipova za magnetske memorije, bezmalo zahvaljujući tom izumu.

  • Kako se to završilo? Kako danas gledate na to?

- Karnegi Melon Univerzitet je dobio proces presudom porote, ali je slučaj otišao na apelacioni sud. Nakon presude apelacionog suda, bilo je jasno da Marvel neće moći da se ‚‚izvuče”, te je došlo do sudskog poravnanja u kojem je Marvel isplatio univerzitetu rekordnu odštetu koja je u tom trenutku bila najviša ikada isplaćena nekom univerzitetu, i ujedno najviša ikada u istoriji kompjuterske industrije.

Proces je bio napet i težak.

Sa ove današnje distance je teško preneti tu napetost i te emocije koje su tada bile prisutne. Bilo je kao na filmu. Generalni utisak je da, iako je inertan, pravni sistem u Americi funkcioniše i ume da zaštiti malog izumitelja čak i kada se nađe oči u oči sa ogromnom multinacionalnom kompanijom.

  • Da li je mit ili istina, prema vašem iskustvu, da "srpska pamet" bolje prolazi samo kada se plati, odnosno, da uglavnom radimo uslužne poslove, poput programera, a teško nešto stvaramo u zemlji...zašto je to tako?

- Svakako mit. Mi smo imali zemlju u kojoj je postojala razvijena tehnologija, a giganti, poput Energoprojekta, su gradili širom sveta. A onda nam je Zapad rasturio banke i privredu, i ubio nas u pojam do te mere da više skoro da ne verujemo u sebe.

Zapad nas je licemerno ubedio da je ‚‚greh” štamapti novac, da svoje banke treba da pustimo da propadnu a svoju privredu razvalimo i podredimo potrebama stranih kompanija. Danas smo međutim svedoci da Zapad na sebi ne primenjuje formulu koju je tako predano primenio na nama.

U bankarskoj krizi pre desetak godina, Zapad nije puštao svoje banke da propadnu već ih he spasavao novcem poreskih obveznika, a danas pod izgovorom virusa Korone, taj isti Zapad štampa novac u razmerama koje daleko premašuju nekadašnju Jugoslaviju. Mi moramo da shvatimo da svoju privredu moramo da podignemo sami, te da prestanemo da se uzdamo u strane investitore i ‚‚strateške partnere”. Neće oni nikad našu privredu favorizovati u odnosu na svoje.

Znamo da je to moguće učiniti jer imamo primer da smo to uradili nakon drugog svetskog rata. Pamet imamo. Potrebna je samo volja, ali i jasno definisani nacionalni interes. Moramo privredu ove zemlje vratiti na put suverenizma, a ne pošto-poto insistirati na ‚‚Evropskom putu”.

  • Da ste prodavali patent umesto što su vam ga ukrali, šta savetujete, kada je najbolji trenutak da se proda poslovna ideja?

- Mi jesmo pokušali da prodamo patent, ali su kupci bili nepošteni. Umesto da kupe, rešili su da kradu misleći da će im krađa proći bez posledica. Nema pravila kad je reč o poslovnoj ideji. Na nekoj ideji treba istrajati i nikad je ne prodati, već napraviti sopstvenu kompaniju. Neke ideje vredi prodati ako sami nemate mogućnosti ili interesa da je razvijate dalje. Ne znam kada je pravi tenutak za prodaju. To zavisi od slučaja do slučaja.

  • Gde vi, kada gledate sa strane, vidite Srbiju u narednih 10 godina? I kada je reč o privredi i kada je reč o obrazovanju?

- Voleo bih da Srbija krene putem privrednog suverenizma. Previše favorizujemo strane kompanije koje ovde dobijaju subvencije od države, dok domaće firme jedva preživljavaju. Ako ne formulišemo jasne nacionalne interese po pitanju privrede i pljoprivrede, nastavićemo da kaskamo na začelju Evrope. A kad formulišemo nacionalni interes privrede, onda ga moramo štititi svim sredstvima: carinama, subvencijama, poreskim olakšicama.

Na primer, apsurdno je da carinimo elektronsku opremu iz Koreje, a nemamo sopstvenu elektronsku industriju koju treba štititi, dok poljoprivredne proizvode iz Albanije uvozimo bez ili uz vrlo male carine, i time direktno ugrožavamo domaćeg poljoprivrednika.

Kao što rekoh, posle Drugog svetskog rata smo sopstvenim snagama dizali svoju privredu. Moraćemo opet.

Što se obrazovnog sistema tiče, potrebno je vratiti veru u integritet prosvetnog radnika. Cilj obrazovnog sistema mora biti samo jedan – da se svakom detetu omogući da dostigne svoj potencijal. Samo tako ćemo imati konkurentnu naciju.

  • Da li imate savet za one koji žele da upišu fakultet sledeće godine? Koje je to zanimanje budućnosti?

- Mislim da treba da se okanemo ‚‚čitanja budućnosti”. Niko ne može da predvidi koja će to biti zanimanja budućnosti. Bitno je raditi na fundamentalnom i širokom obrazovanju.

Naučnik, inženjer ili lekar koji je potkovan jakim fundmentalnim znanjem, lako će sebe usmeriti u datom trenutku u budućnosti onako kako to profesija nalaže. Jednako važi i za društvene smerove i kulturu: pravnike, ekonomiste, novinare, pisce, glumce.

U obrazovanju nema prečica, niti zamena za fundamentalni pristup.

Ako svakom pojedincu jakim fundamentalnim obrazovanjem omogućimo da dostigne svoj potencijal, to je dovoljno.

Pojedinac će već pronaći sebe prema svojim afinitetima.

Video: Кako Četvrta industrijska revolucija menja tržište rada: Neka zanimanja nestaju, ali nastaju nova

(Vesna Bjelić)


 

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Promisao

    Intetrvju je zanimljiv i daje neke načelno lepe sugestije. Međutim, ja bih rekao da ako se obrazovanje ne poveže sistemski sa praktičnim i planskim razvojem privrede ono onda donosi i neke kontrapozitivne efekte u određenoj meri. Ako ovo dvoje nije povezano imate višak obrazovanih i školovani ljudi tad odlaze u inostranstvo za poslom i nacija se brojčano umanjuje. Zatim — bezplatno školovanje sasvim!? Ni tu se ne slažem! Naprimer, faks ne upiše sin ili kćerka nekog radnika (nije se prošlo na ispitu) a od njegove plate i svih uzima se za poreze i deo toga za ovo obrazovanje — faktički taj i svi ljudi školuju nečije dete besplatno i ono kad završi fakultet `hops` ode u inostranstvo ili što nema posla ili što su tamo veće plate. Znakči — bezplatno smo školovali stručnjaka za drugi narod i drugu državu. Ko ima besplatno fakultetsko obrazovanje taj to i manje ceni (a štrajkovi studenata su samo na državnim fakultetima nema ih na privatnim). A ako mu roditelji plate veći deo školarine ili sve onda on bolje uči i više ceni svoje obrazovanje — to je ono kao kad si nešto zaradio sam ili to dobiješ na poklon — čovek se i na ovome uči onoj osnovnoj odgovornosti.

  • Gaga

    Em pametan, em sarmantan😊😉

  • Raša

    Bravo, bravo, bravo! Hvala za članak! Nadam se da će te postati ministar prosvete i zaustaviti ovo poslužničko jalovo ropstvo dekretima, naredbama i ćatalizmu.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke