Đura 9 godina nije napuštao ostrvo, skriveni raj pored Beograda: "Obožavam ovo"

Foto: Milena Đorđević

Na ostrvu Forkontumac, na kojem je čuvena plaža Bela stena, trenutno živi oko šest stalnih stanovnika. Jedan od njih je Đura, poznat i kao Zuba, koji punih 20 godina "radi na čamcu".

Teme za vas

Njegov posao je da turiste preveze sa kopna na ostrvo, kako bi uživali u čarima vojvođanske plaže, najlepše u suton. Taj put traje svega nekoliko minuta, i mada svaki dan, već dve decenije, Zuba ponavlja istu rutu - kaže da mu nije dosadila. Uživa u pogledu na Dunav, u tome što "nije zatvoren u kancelariji od 9 do 17h".

Sam živi na ostrvu oko 9, 10 meseci, ali mu supruga redovno dolazi, a posećuju ga i deca kad god mogu. On je sebi napravio kutak za uživanje, kuću obogatio solarnim panelima, jer na ostrvu nema ni vode ni struje, a kada "ugrabi" pauzu u nekom momentu - obavezno popije nes kafu kod Ljube u kafani.

Kada dođete do dela gde pristaju čamci, ne možete da ne primetite karton okačen na zidu, na kojem piše "Zuba" i broj telefona. I zaista, iako ih ima nekoliko koji prevoze turiste, Đuri, odnosno Zubi, telefon nije prestajao da zvoni. Ali, među ovim čamdžijama nema sujete.

- Ovde sam i zimi i leti, u jednom trenutku 9 godina nisam napustio ostrvo, a sedam godina nisam prešao nasip. Žena mi donese hranu i sve što mi treba, a dosta toga pravimo i sami. Jedino što mi treba je duvan, inače, grad mi uopšte ne nedostaje - započinje Đura svoju zanimljivu priču, za Telegraf Biznis.

Đura u kafani kod Ljube / Foto: Milena Đorđević

Dodaje i da je život na ovom ostrvu moguć, ali nije za svakoga. Iako je prilično pusto, nikako ne znači da ne možete dobro da se organizujete ili da ste "odsečeni" od civilizacije. Đura preko solara ovde gleda i TV, ima internet, u toku je sa svim dešavanjima.

Sezona prevoženja putnika na Belu stenu kreće od maja i traje do 15. septembra, ali nema uvek prometa, zavisi od vremena. Ipak, Đura je zadovoljan. Karta za prevoz na plažu košta 200 dinara i povratna je. Iako ne dobijate nikakvu potvrdu, kaže Đura da - čim ste prešli Dunav - znači da ste platili.

Kasnije vas na kopno vraća bilo ko od nekoliko čamdžija koji prevoze putnike, a tačne računice o tome ko koliko uzima dnevno ili mesečno - nema. Ipak, nema ni svađe oko novca.

- Ova godina nam je, međutim, malo lošija. Ljudi ne dolaze kao pre, kako zbog korone, tako i zbog nemirnog Dunava, ali mi smo tu uvek. Doduše, ne mogu da se oslanjam samo na ovaj posao. Zimi sam sa šumarima, sa kojima imam dogovor o kompenzaciji: oni meni daju drva, ja ih koristim za sebe (za grejanje) ili ih prodam - kaže Đura.

Inače, Đura u sezoni radi ovim tempom: svaki dan, od 8 sati ujutru do 20h uveče. Obavezno nosi šešir, jer mu sunce na ovom poslu nije najdraži "kolega". Zanimljivo je da vikendom, u jeku sezone, Đura ima 80 tura dnevno (40 u jednom i u drugom pravcu), a u neki od čamaca može da stane i do 32 ljudi.

Priča nas je dalje odvela i na drugu stranu, pa nam je Đura otkrio da je nekada ovo ostrvo bilo karantin za srpske vojnike, a prekoputa je bila vojna karaula.

- Sada je Beograd došao do Pančevca, a nekada se do njega prostiralo Pančevo - kaže Đura, i za kraj dodaje da tamo uvek ima izazova. Februara 2012. godine, Dunav je bio zaleđen 28 dana, ali se on opremio hranom na vreme, kao da je znao.