Minus, kartica ili kredit, šta je najskuplje? Centralna banka savetuje - uzmite samo ako morate

Foto: Shutterstock

Pozajmice po tekućem računu su najskuplje pozajmice pošto kamate banaka na dozvoljena prekoračenja idu do 36 odsto, a za nedozvoljeni minus i do 78 odsto.

U Narodnoj banci Srbije zbog toga poručuju građanima da bi trebalo da ih koriste samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. Prosečna kamata 25 banaka u Srbiji za dozvoljeno prekoračenje, prema podacima NBS, iznosila je u junu 28,93 odsto, a za nedozvoljeni minus 35,53 odsto.

Najniže kamate na dozvoljeno prekoračenje u junu su, prema podacima NBS, imale Prokredit banka 9,64 odsto, zatim Unikredit banka 15,73 i Halkbanka 19,11 odsto, a najviše OTP banka 35,96, Evobanka 35,95 odsto i Adiko banka 33,32 odsto.

Najniže kamate na nedozvoljeno prekoračenje imale su Erste banka 9,65 odsto, Prokredit banka 9,95 odsto, Kredi agrikol 9,99 odsto, a najviše OTP banak 78,13 odsto, Mobi banka 50,57 odsto i Api banka 46,51 odsto.

Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega, zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni, rečeno je u NBS.

Napominju da to, ipak, ne znači da građani ne treba da koriste tu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose imajući u vidu koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.

Takođe, ističu da zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara i drugo, nego pozajmice po tekućem računu.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da se generalno visina kamatnih stopa na razne bankarske proizvode određuje prema riziku i kreditnom rejtingu zemlje.

Objašnjava da je kamata uvek odraz rizika i da banke moraju da ga zaračunaju, a posebno kada je reč o tzv. vrućem novcu i minusu (overdraft).

- Tu banka nema instrument obezbeđenja i zaštite i mora da ima svoju cenu. Zato korisnici treba da budu svesni toga, kao i da su im na raspolaganju i drugi bankarski proizvodi poput gotovinskih kredita i slično - naveo je Grubišić.

Prema podacima centralne banke, u periodu od januara 2014. do juna 2020. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništvu smanjena je za 4,7 odsto, to jest sa 33,6 odsto na 28,9 odsto.

Posmatrano po bankama, od 25 banaka koje su odobravale taj vid pozajmice, 18 banaka je smanjilo kamatne stope, pri čemu je osam banaka smanjilo kamatne stope za više od pet odsto, od kojih su tri banke smanjile kamatne stope na dozvoljene pozajmice za više od 10 odsto, navode u centralnoj banci.

Foto: Shutterstock

U NBS kažu da se u narednom periodu može očekivati dalje smanjenje kamatnih stopa na sve dinarske plasmane banaka, uključujući i kamatne stope na dozvoljena prekoračenja, imajući u vidu da je Narodna banka Srbije počev od marta snizila referentnu stopu tri puta za ukupno jedan odsto, na 1,25 odsto.

Pad kamatnih stopa kod svih tipova bankarskih proizvoda u prethodnom periodu ostvaren je, ističu, zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj stabilnosti, ublažavanju monetarne politike NBS i jačanju zdrave konkurencije među bankama.

Centralna banka navodi da kao deo inicijative za opšte sniženje cena bankarskih proizvoda, ne ulazeći u poslovnu politiku banaka, redovno na mesečnom nivou na svojoj zvaničnoj internet stranici objavljuje kamate banaka na prekoračenja po tekućim računima.

Kažu da se nivo kamatnih stopa u Srbiji u prethodnom periodu znatno približio nivoima u zemljama EU.

Kamatne stope na kredite u Srbiji se, kako je navedeno, nalaze na najnižim nivoima u režimu ciljanja inflacije, što je rezultat ublažavanja monetarne politike NBS, niže premije rizika i rasta kreditnog rejtinga naše zemlje, pojačane konkurencije između banaka na kreditnom tržištu, kao i nižih kamatnih stopa na tžištu novca u zoni evra.

Takođe, kamatne stope na kredite u dinarima su se približile kamatnim stopama na kredite u evrima.

(Telegraf Biznis/Tanjug)